Dosta se govori o zdravim navikama, a šta je među njima prioritet govorio je dr Dušan Vešović u emisiji "Lekoviti razgovori" magazina Lepa&Srećna.
"Šta je osnova tih zdravih životnih navika? Sve", kaže dr Vešović. "Često pričam o njima s pacijentima, evo recimo hidratacija.
Ako osoba pije dovoljnu količinu vode, mi se često u praksi nekako neadekvatno izrazimo kada dajemo savet u vezi vode. Kažemo, uzimati više tečnosti. Prvo, pacijent ne zna koliko je to više. Na primer, jedna čaša više od onoga što on inače pije u toku dana, jeste zaista više ako on ne pije ništa, ali to je opet nedovoljno. Tečnost? I špricer tečnost, pa neko shvati da treba da pije više špricera, neko pivo i ide prema, u skladu sa svojim, naravno, preferencama i uživa u tečnosti.
Prema rečima dr Vešovića, treba da pijemo 30 mililitara vode po kilogramu telesne mase za održavanje života, a ko idemo na fitnes ili u saunu, ta se količina povećama. "Za osobu ženskog pola, gruba procena je oko dva litra, a za mušku dve i po do tri litra, u zavisnosti od drugih navika", kaže naš sagovornik. On podseća da ova životna navika nije dovoljna ako su druge navike loše - one će imati prevagu i uvesti organizam u disbalans.
"Danas je veliki problem hrana. Jedno je ono što se prodaje pod nazivom hrana, a drugo je pitanje kada je konzumiramo. Nije isto konzumirati doručak u sedam ujutru ili u dvanaest. Nije isto doručkovati jaja za doručak ili lisnato testo. Jednostavno, treba da razdvojimo šta treba da jedemo i u koje vreme i koliko obroka u toku dana", objašnjava dr Vešović.
On podseća da je fizička aktivnost značajna ne samo za regulaciju telesne mase, nego za poboljšanje metabolizma, šećera, masti, regulaciju krvnog pritiska. San, takođe, predstavlja veliki problem sada, uspavljivanje i buđenje nakon uspavljivanja. Znači, obično, ljudi imaju problem da se uspavaju ili se teško uspavaju pa se onda i probude oko dva, tri ujutru. To remeti, naravno, kvalitet života, remeti endokrini status u ljudskom organizmu budući da se tada luče važni hormoni. Među njima je najznačajniji melatonin koji deluje kao antiejdž hormon pa sporije starimo, a takođe stimuliše imunski sistem našeg organizma.
"Znate, taj endokrini status koji se dešava kod nas često ima jednu kaskadnu reakciju", objašnjava dr Vešović. "Osoba koja ima simptome deficita serotonina, najčešće će imati simptome deficita melatonina. U toj kaskadnoj reakciji serotonin, hormon sreće ga često nazivaju, dovodi do simptoma poput razdražljivosti, nestrpljivosti i niske tolerancije na stres ukoliko je deficitaran u organizmu. Osoba tada ima stalnu potrebu da nešto gricka, da nešto ima u prstima, kao što je, na primer, duvan ili tome slično", kaže doktor.
Poseban problem je što serotonin u svom metabolizmu dalje prelazi u melatonin koji nas uvodi u san.
"Ako osoba ima ove prethodne simptome, najčešće će imati simptom deficita melatonina. To može da bude i uzrok, naravno, neadekvatna ishrana ako nema dovoljno aminokiselina koji se stvaraju u svim hormonima", kaže dr Vešović.
"Ne samo ova dva, nego i noradrenalin, adrenalin, dopamin i tako dalje. Drugo, mikronutrijenti, minerali tipa kompleksa vitamina B, magnezijuma, svi su oni neophodni da se ta konverzija serotonina u melatonin izvrši.
Naravno, tu su i neki stresni događaji, stresni efekti koji mi u toku dana nismo obradili i koji ne dozvoljavaju našem organizmu da spusti nivo hormona stresa noradrenalina i adrenalina. Hormon stresa je i kortizol koji počinje da raste iz nadbubrežne žlezde, iz kore nadbubrežne žlezde. Kada nam je visok nivo tih hormona stresa, nizak nam je nivo melatonina", zaključuje dr Vešović. Pročitajte i doktorove savete kako da brzo i lako zaspite.
BONUS VIDEO:
Još uvek nema komentara - sjajna prilika da pokreneš diskusiju.