"Demencija, šlog i depresija u poznim godinama mogu biti međusobno povezani - ako obolite od jedne bolesti, veliki je rizik da ćete dobiti i drugu ili treću", tvrdi Džasper Senf sa Opšte bolnice u Masačusetsu.
Rezultati nove studije koje je objavio pokazuju da se rizik od ovih ozbiljnih bolesti može značajno smanjiti ukoliko uvedete jednostavne promene u svoj život.
Lekari upozoravaju da šest ključnih navika mogu da, u velikoj meri, očuvaju zdravlje mozga, srca i intelekta i zaštite nas od moždanog udara (u 60 odsto slučajeva), demencije (40 odsto) i depresije u poznim godinama (u 35 odsto slučajeva)
1. Umereno konzumiranje alkohola
Alkohol je pokazao kao relativno kontroverzna tema u medicinskim istraživanjima. Dok Svetska zdravstvena organizacija upozorava da bilo koja količina alkohola povećava rizik od kancera, postoje istraživanja koja govore da mala do umerena količina vina (1 do 3 čaše nedeljno) može imati korisne efekte na zdravlje mozga. Svakako se podvlači da je ključna reč - umerena konzumacija.
2. Igre za mozak
Mozak, kao i mišići, zahteva vežbu. Redovno rešavanje ukrštenica, sudoku, logičkih igara, kao i učenje novog jezika ili sviranje instrumenta, dokazano smanjuju rizik od demencije. Što više provocirate svoj um - to bolje, a gledanje kvizova tokom kojih svi uživamo da rešavamo zadatke je odličan podsticaj.
3. Mediteranska ishrana
Zaboravite kratkoročne dijete. Za zdrav mozak i srce, mediteranska ishrana je nenadmašna. Ona se zasniva na:
- Svežem povrću i voću
- Maslinovom ulju
- Ribi i morskim plodovima
- Orašastim plodovima i semenkama
- Jogurtu i sirevima umereno
- Vrlo malo crvenog mesa
Ova ishrana deluje antiinflamatorno, poboljšava zdravlje krvnih sudova i dugoročno čuva kognitivne funkcije.
4. Fizička aktivnost
Vežbanje je lek i to doslovno. Već 150 minuta umerenog kretanja nedeljno (brza šetnja, vožnja bicikla, joga, ples) može da smanji rizik od moždanog udara i gubitka pamćenja.
Još bolje: vežbajte u društvu. Kombinujete fizičku i socijalnu aktivnost, što je onda dvostruka "zaštita" za mozak.
5. Društvena povezanost
Ljudi su društvena bića. Istraživanja pokazuju da osobe sa bogatim društvenim životom imaju bolju memoriju, manje stresa i manji rizik od demencije. Bilo da je u pitanju kafenisanje sa prijateljicom, odlazak na pijacu ili redovno druženje sa porodicom - važno je da ne budete sami.
Društvena interakcija stimuliše mozak, smanjuje hormone stresa i podstiče lučenje hormona sreće – dopamina i oksitocina.
6. Svrha i smisao
U Japanu je poznato kao ikigai, u Kostariki plan de vida – oba znače "razlog zbog kog ujutru ustajete iz kreveta". Ljudi koji imaju jasan osećaj svrhe - bilo da je to hobi, porodica, volonterski rad ili briga o drugima - duže žive i ostaju mentalno bistri.
Svrha deluje kao prirodni antidepresiv. Smanjuje hronični stres, poboljšava san i motiviše na zdravije izbore.
Studija takođe ističe dodatne faktore koji se mogu kontrolisati: visok krvni pritisak, povišen šećer u krvi, višak kilograma, unos prerađenog mesa, pušenje, hronični stres i poremećaji sna.
Naravno, ne mora se sve ovo promeniti odjednom, već će i male promene u srednjim godinama doneti velike koristi u kasnijem životu. Pročitajte i kako da otkrijete da li vam preti moždani ili srčani udar.
BONUS VIDEO:
