PRVE VAKCINE PROTIV KOVIDA 19 NADA ZA CEO SVET: Dr Tanja Jovanović otkriva zašto treba imati poverenja u njih

U decembru 2019. godine otkriven je SARSCoV-2. Novi virus, nova bolest, mnogo nepoznanica. Mnogo zaraženih, veliki broj obolelih kojima treba bolničko lečenje, dok neki nisu uspeli da dobiju bitku s bolešću. Sve oči sveta danas su uperene u stru­čnjake, odasvud se čuje vapaj za čarobnim lekom, za vakcinom koja će stati na put pandemiji.

"Bilo je potrebno vreme da se upoznaju specifične molekularne karakte­ristike virusa, njegova interakcija sa čovekom, kao i karakteristike imunskog odgovora u infekciji. Ispitivanja su pokazala da je za ishod infekcije vrlo važan dobro izbalansiran odnos virusnog razmno­žavanja i jačine imunološke reakcije. Bilo je važno i da se upoznaju faktori domaćina, posebno komorbi­diteti ili pridružene bolesti koje utiču na ishod infekcije. Sva ova saznanja bila su ključna za razvoj kvalitetne vakcine" – objašnjava za "Lepa&Srećna" virusologdr Tanja Jovanović, profesorka Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Prema podacima SZO, trenutno je registrovano 166 kandidata za vakcinu. Većina, njih 135, još uvek se nalaze u pretkliničkoj fazi, dok su ostali u različitim fazama kliničkih ispitivanja. Važno je da se kao rezultat dobije kvalitetna vakcina koja će biti bezbedna i delotvorna, ali i dostupna celom svetu. Međutim, očekuje se da ćemo takvu vakcinu dobiti tek u drugoj polovini iduće godine.

ZA I PROTIV

"Vakcinacija se smatra najuspešnijom i najekonomičnijom procedurom koja je ikad uvedena u medicinsku praksu. Njen cilj je da zaštiti pojedince od infektivne bolesti, ali i da smanji ukupan broj ljudi koji su osetljivi na infekciju time što indukuje kolektivni imunitet. Uspešni programi vakcinacije iskorenili su velike boginje i omogućili kontrolu mnogih drugih zaraznih bolesti s epidemijskim odnosno pandemijskim karakterom, koje su ljudima ugrožavale život u prošlosti. Danas se vakcine ubrajaju među najbezbednije medicinske preparate u celom svetu, jer podležu rigoroznim kliničkim studijama kojima se ispituju njihove sigurnost i delotvornost. Zato treba imati poverenja u vakcinaciju. Svesni smo snažnog antivakcinalnog lobija u celom svetu i sigurna sam da će i ovog puta biti mnogo nepotrebne buke i kritike. Medicinski stručnjaci moraju se izboriti s njima tako što će edukovati ljude o značaju preventive po principu „bolje sprečiti nego lečiti” – kaže naša sagovornica.

Na pragu zime medicinski stručnjaci tvrde da je moguća istovremena infekcija i virusom gripa i kovidom 19. Da li je vakcinacija protiv sezonskog gripa zaista najefikasnija preventivna mera?

"Zimi se suočavamo s brojnim respiratornim infekcijama. One su česte zbog toga što veliki deo vremena provo­dimo u zatvorenom prostoru, koji se ređe provetrava, pa je i mogućnost prenošenja infekcije veća nego u drugom delu godine. Mala deca su posebno osetljiva. Ove godine, pored virusa koji su poznati izazivači respiratornih infekcija, očekuje se i cirkulacija novog korona virusa. Kako virusi međusobno reaguju, najčešći ishod infekcije koju su izazvala dva ili više virusa jeste interferencija, što znači da dominantni virus sprečava replikaciju drugih virusa. Takav ishod istovremene infekcije očekuje se kod ljudi koji imaju snažan imunitet. Međutim, kod pacijenata s lošijim imunitetom, čija je odbrana od patogena oslabljena, može doći do udruženih infekcija s teškom kliničkom slikom.

Posle svake preležane infekcije, može se javiti i superinfekcija nekim novim patogenom odnosno mogu nastati komplikacije zbog oštećenja koje je organizam pretrpeo u pret­hodnoj infekciji. Zato je veoma važno da se za vreme svake epidemije izazvane respiratornim virusima pridržavamo epidemioloških mera koje smo dosad naučili" – ističe prof. dr Tanja Jovanović.

Stručnjaci tvrde da u oba slučaja postoje mnogi slični simptomi bolesti, ali i određene karakteristike po kojima se one razlikuju.

"Virus gripa izaziva infekciju respiratornog trakta, sa simptomima koji nalikuju onima na početku obolje­nja izazvanog koronom. Međutim, kod gripa se retko događa da već na početku dođe do zapaljenja pluća, što je karakteristika koronavirusne infekcije. Ali, samo na osnovu kliničke slike teško je razlikovati ove dve bolesti. Zbog toga je bitna laboratorijska dijagnostika, jer pregledom uzorka iz respiratornog trakta zaraženog pacijenta (nasofaringealni bris ili ispirak) za kratko vreme možemo saznati odgovor na to pitanje. U oba slučaja primenjuje se PCR dijagnostika" – navodi prof. dr Tanja Jovanović.

Kome se preporučuje vakcinacija protiv gripa?

Lekari tvrde da je vakcinacija potrebna svima da bi se smanjio rizik od obolevanja, ali pre svega, ljudima koji su pod većim rizikom od komplikacija.

"U prvom redu, to su hronični bolesnici, naročito kada se radi o respiratornom i kardiovaskularnom sistemu, kao i oboleli od metaboličkih bolesti poput dijabetesa. Takođe, to su i svi stariji od 65 godina. Isto tako, važno je i da pre epidemije gripa budu zaštićeni svi oni koji zbog prirode posla dolaze u kontakt s velikim brojem ljudi, gde spadaju zdravstveni i prosvetni radnici" – kaže prof. dr Tanja Jovanović.

Tekst: Žaklina Milenković

Izvor: Lepa&Srećna