TERAPIJA I DIJETA SPAS OD SRČANE SLABOSTI: Dr Marija Zdravković otkriva ključ uspešnog lečenja

Mnogi ljudi uprkos tegobama koje osećaju, često nisu svesni bolesti koja ih je snašla. Zadihanost pri naporu, vrtoglavicu ili oticanje nogu pripišu umoru ili godinama, pa se nažalost, kasno jave lekaru. Direktorka KBC "Bežanijska kosa" doc. dr Marija Zdravković za magazin "Lepa&Srećna" je ispričala koji su to simptomi srčane slabosti, kako ih otkriti na vreme i koja je terapija efikasna.

KBC Bežanijska kosa, na čijem ste čelu, trenutno je kovid bolnica. S obzirom na potrebu hospitalizacije, operacije, rehabilitacije, pa i transplantacije kod ozbiljnijih slučajeva srčane slabosti, kako se odvija lečenje takvih pacijenata za vreme pandemije?

Od marta do poslednje nedelje juna KBC Bežanijska kosa bila je jedan od stubova lečenja non-covid pacijenata, a u periodu najvećeg udara, u aprilu i maju, bili smo i jedini Kliničko-bolnički centar koji je sve raspoložive kapacitete stavio u službu njihovog bolničkog zbrinjavanja. Prva smo civilna bolnica koja je obezbedila dvostruku medicinsku trijažu kroz organizaciju prijemne službe u mo­dernim medicinskim šatorima i na taj način sprečili bliski kontakt pacijenata. Najveći procenat tih non-covid bolesnika bili su upravo oni s kardiovaskularnim oboljenjima. Od 23. juna KBC Bežanijska kosa je postala vodeća kovid bolnica i od tada smo obavili preko 8.500 pregleda, uz više od 2.000 bolesnika koje smo bolnički zbrinuli. I dalje lečimo kovid pozitivne pacijente koji imaju srčane tegobe, bilo hronične bilo akutne, izazvane tim virusom. S druge strane, svi pacijenti koji nisu oboleli od korone, leče se u ustanovama koje nisu namenjene lečenju kovid pacijenata. Za pacijente je najvažnije da redovno uzimaju propisanu terapiju, a ako osete pogoršanje, da se blagovremeno jave kardiologu.

Podaci govore da kardiovaskularne bolesti kod nas svake godine odnesu oko 52.000 života. Da li se sada, kada je zdravstveni sistem opterećen pandemijom, pokazalo koliko bi inovativne terapije učinile u smislu boljih ishoda i kontrole bolesti, kao i manje potrebe za hospitalizacijom?

Procenjuje se da u Srbiji od srčane slabosti boluje oko 70.000 ljudi. Imajući u vidu navedene činjenice, jasne su razmere opterećenja koje srčana slabost predstavlja za naš zdravstveni sistem. S druge strane, kovid oboljenje je trenutno problem s kojim se bore zdravstveni sistemi svih država sveta pokušavajući da spreče porast novoobolelih i što bolje zbrinu obolele. Medicina naprekidno napreduje i donosi nove metode lečenja – od lekova do novih operacija i ugradnje određenih vrsta stimulatora srčane aktivnosti.

Mnogima od ovih bolesnika adekvatnom redukcijom kardiovaskularnog rizika i boljim lečenjem srčane insuficijencije mogao bi se značajno produžiti život. Inovativne terapije ne samo što smanjuju tegobe već i produžavaju život najtežih srčanih bolesnika. Za uspešno lečenje srčane slabosti od velike važnosti je i neprestano podizanje svesti javnosti o srčanoj slabosti, kao i podsećanje da su rana dijagnostika i dostupnost savremene terapije, uz praktikovanje zdravih životnih navika, ključne za zdravlje svakog građanina.

Ljudi oboleli od neke bolesti, poput srčane slabosti, izloženi su većem riziku ako se zaraze korona virusom, naročito zbog velikog opterećenja srčanog mišića, pa je bitno da se pridržavaju svih preporučenih mera. Na šta oboleli od srčane slabosti treba posebno da obrate pažnju – u smislu preventive i terapije?

Velike svetske studije kao i naša iskustva pokazuju da se kod srčanih bolesnika s kovid oboljenjem zaista češće razvijaju komplikacije, a kardiovaskularna bolest značajno povećava rizik od smrtnog ishoda. Korona virus dvostruko opterećuje srčani mišić: najpre posredno, opterećujući pluća i cirkulatorni sistem, a potom i neposredno, napadajući dodatno i srčani mišić direktno, što se dodatno komplikuje čestom aritmijom, srčanim popuštanjem i pojačanim stvaranjem trombova u srčanoj cirkulaciji.

Pored striktne primene redovnih preventivnih mera u smislu izbegavanja okupljanja, nošenja adekvatne maske i držanja distance, za srčane bolesnike je izuzetno važno da redovno uzimaju medikamentoznu terapiju kao i da poštuju sve higijen­sko-dijetetske mere: ishrana sa što manje soli, izbegava­nje većeg fizičkog napora, ali svakako redovna laka rekreacija, uz dovoljno odmora i sna. Inovativna terapija srčane slabosti deluje blagotvorno na kvalitet života, smanjuje epizode pogoršanja i stabilizuje bolest.

Izvor: Lepa&Srećna