DA LI OBOLELI OD KOVIDA SMEJU DA POSTE: Saveti za ishranu plućnih bolesnika

Mnogi smatraju da pravoslavni post kao način ishrane, može blagotvorno da deluje na neke plućne bolesti, posebno ako je jelovnik bogat voćem i povrćem. I lekari se jednim delom slažu u tome da određene biljne namirnice, mogu biti od pomoći kada se radi o lečenju plućnih bolesti, ali i upozoravaju da najteži bolesnici, ipak, ne bi trebalo da poste duže od nekoliko dana, ili čak samo jedan dan. Slične prepruke odnose se i na obolele od korone kod kojih je korona virus izazvao upalu pluća.

Pojedini stručnjaci savetuju upotrebu crnog luka, šargarepe, spanaća, kupusa, kafriola i drugog lisnatog povrća u borbi protiv plućnih bolesti. Zagovara se izbacivanje mleka i mlečnih proizvoda, jer kako kažu „ono povećava proizvodnju sekreta i time pogoršava kašalj i infekciju pluća“.

Prim. dr sci. med pulmolog Tatjana Radosavljević tvrdi da se plućne bolesti teško mogu lečiti određenim režimom ishrane.

– Sve to o upotrebi hrane jeste nagađanje. Obolelima od plućnih bolesti je potrebna uravnotežena ishrana da bi organizam dobro funkcionisao. Sada ima dosta modernih teorija, poput makrobiotike, koje nemaju naučnu potvrdu. Ne postoji čarobni lek kada su u pitanju plućne bolesti, moj savet za jačanje imuniteta jeste da jedete hranu podneblja gde ste rođeni – savetuje dr Radosavljević.

Ona dodaje da je primećeno da kozje mleko dobro deluje na pluća, ali i podvlači da je i ova tvrdnja nepoznanica za nauku.

– Na plućne bolesti najviše utiče pušenje, pa aerozagađenje, a ne određene vrste hrane. O kozjem mleku se dosta ne zna, ali se ono pokazalo kao dobar lek za neke plućne bolesti, naravno ne za osobe koje imaju alergiju na laktozu – upozorava doktorka.

Da je narod nekada govorio „gde ima koze, nema tuberkuloze“, podseća nas i dr Dejan Dimić, pulmolog.

– Kozje mleko se koristi od pojave turberkuloze, koja je u jednom periodu naše prošlosti bila sinonim za smrt. Stručnog istraživanja koje će potvrditi ovu priču, ipak, nema. Kad su u pitanju plućne bolesti i post, trebalo bi napraviti podelu. Hronični plućni bolesnici, na primer, mogu da poste kao i sve druge osobe, jer je ovo oboljenje varijabilno i nekada se ovi pacijenti odlično osećaju – kaže dr Dimić.

Doktor upozorava da treba biti posebno obazriv ako se radi o malignim stanjima i hroničnoj opstruktivnoj bolesti pluća (HOBP).

– Kada je u pitanju HOBP od koje uglavnom pati starija populacija, treba voditi računa. Ovi pacijeti moraju hranom da unesu dovoljno energije. Njima najmanja fizička aktivnost, koja se svodi na pešačenje od 100 metara ili čak samo jedno tuširanje, ume da bude veoma naporna. I oni, ako žele mogu da poste, ali ne na vodi – savetuje Dimić.

Prema zvaničnim podacima, u Srbiji se od raka pluća, svakog dana razboli čak 16 osoba. Srbija prema broju umrlih od te bolesti pluća zauzima, prema podacima iz 2019. neslavno drugo mesto u Evropi.

– Maligne ćelije žestoko napadaju organizam, bitan je balans, ako me pitate: „Da li ovi pacijenti mogu da poste?’’, moj savet je da ukoliko žele, poste sredom ili petkom, ili jedan dan nedeljno, ali ne i ceo post – kaže dr Dimić.

On ističe da je član Hilandarskog lekarskog društva, koje okuplja doktore koji leče sve posetioce i monahe zadužbine Svetog Save. Doktor naglašava da kao vernik smatra da je post dobar za duhovno, pa zatim i za fizičko okrepljenje i pročišćenje.

– Čovek može da bude u jednom periodu bez mesa, jer proteina ima i u mahunarkama. Zastupam u lečenju individualni pristup pacijentu i na osnovu toga donosim sud. Svako od nas je jedinka za sebe i jedan lek nekada neće imati isto dejstvo na dva pacijenta – naglašava dr Dimić.

Doktor objašnjava da u mesu ima dosta aditiva i ističe da je dobro prihvatiti ono iz tradicionalne medicine, što se pokazalo kao efikasan lek. – Luk i šargarepa su dobri, kao i povrće i voće. Ne treba zaboraviti da su bake nekada protiv kašlja kuvale čaj od crnog luka – podseća pulmolog.

Svi stručnjaci se slažu u jednom – dosta problema s disajnim organima rešićete ukoliko prestanete da pušite. Nutricionisti izdvajaju pravoslavni post kao sredstvo od pomoći za neke bolesti, ali upozoravaju i da nezdrava posna ishrana koja se temelji na velikoj količini krompira, belih peciva, prženoj hrani i prerađenim džemovima nije put ka zdravlju.

Izvor: E-klinika