ZUBNA GLEĐ MOŽE DA SE OBNOVI: Dr Jovan Vojinović otkriva za L&S koje su najbolje paste, četkice i vodice za zube i desni

Svakoga jutra perete zube uvereni da sve znate o tom procesu? Učite i decu da protrljaju zubiće četkicom i isperu usta, ali i vi i deca patite od karijesa, propada vam gleđ, zubi postaju osetljivi?

"Da, važno je da proveravamo sadržaj paste za zube. Ona ima tri osnovne uloge. Prvo, treba da neutrališe dejstvo patološkog biofilma na zubima, neutrališe kiseline u usnoj duplji i podstakne remineralizaciju - vraćanje minerala u zubnu gleđ.

Drugo, treba da abrazivnim česticama i deterdžentskim svojstvima poboljša mehaničko uklanjanje nečistoća i bakterijskog zubnog plaka (biofilma). Treće, ima i sastojke koji joj daju prijatan ukus, izgled, penušanje što doprinosi zadovoljstvu pri pranju zuba pa se ono lakše prihvata od najranijih dana.

Uz sve to, postoje pokušaji da se zubnim pastama daju i druge uloge poput regulisanja zadaha, sprečavanja razvoja zubnog kamenca, izbeljivanja zuba i tome slično, sa manje ili više uspeha.

Za remineralizaciju, tj. vraćanje minerala u zubnu gleđ, najvažnije je da pasta sadrži dovoljnu količinu fluorida. Kod dece je potrebno da abrazivne komponente budu blaže, jer je gleđ mlečnih zuba manje otporna. Zato nije dobro da ona koriste paste za odrasle. Pojedine sintetske komponente treba izbegavati, ali se one uglavnom i ne nalaze u dečjim pastama.

Da bi bili efikasni, fluoridi u zubnim pastama treba da se nalaze u dovoljnoj količini. Istraživanja su pokazala da je to najmanje 0,1% sastava ili tzv. 1000 ppm (ppm znači 1 deo na milioniti). Kvalitetne paste za odrasle sadrže uglavnom oko 1450 ppm", kaže prof. Vojinović koji je autor 15 knjiga iz oblasti preventivne i dečje stomatologije i danas rukovodilac odeljenja za tu oblast na Stomatološkom fakultetu u Pančevu.

Da li zubna pasta može da bude štetna i da li postoje zamene za fluoride?

"Internetom kruže različite teorije zavere koje bacaju drvlje i kamenje na fluoride. Prvo se brkaju pojmovi dejstva fluora koji se unosi u organizam preko veštačkog dodavanja u vodovod (florisanje), putem fluorisane soli ili tabletica i zubnih pasta. Fluor je prirodni sastojak koji se nalazi u većim ili manjim količinama u prirodnim vodama, ali je prisutan i u zelenom i crnom čaju, ribama, grožđu, himalajskoj soli.

Velike doze, svakako (kao i svake druge supstance, pa i obične vode) mogu da budu štetne. Kada bi dete pojelo kompletnu tubu zubne paste za odrasle, nastalo bi ozbiljno trovanje. Ako bi svakodnevno gutalo u periodu razvoja zuba (prvih osam godina) količinu paste koju za pranje koriste odrasli (preko cele četkice), može doći do prebojenosti i defekta na stalnim zubima nazvanog fluoroza. Do fluoroze dolazi kod ljudi u krajevima gde se, prirodno, u vodi za piće nalaze veće koncentracije fluorida (kod nas je to u oblasti Vranjske banje i delovima Aranđelovca).

Međutim, u tim krajevima nisu registrovana bilo kakva druga oboljenja. Za ostalo ne postoji ni jedan jedini dokaz o mogućim štetnim dejstvima. U zemljama gde se fluoridi već decenijama masovno koriste u zubnim pastama i gde je pranje zuba njima redovna pojava, deca imaju značajno manje zubnih kvarova i mnogo su zdravija nego u nerazvijenim sredinama gde se fluor ne koristi", objašnjava prof. dr Vojinović, koji je kao stručnjak SZO rukovodio preventivnim stomatološkim programom Vojvodine.

Da li su efikasne "prirodne zubne paste"? Ili kombinacija sode bikarbone i sirćeta?

"Iako se gromoglasno reklamiraju, kada je reč o prevenciji karijesa, još uvek ne postoji stručno i naučno proverena prirodna zamena za fluoride. Verujte da me pratioci na Fejsbuku i portalu često pitaju o ekološkim “domaćim” kombinacijama kao što su soda bikarbona i sirće, ali moram da kažem da one - osim rastvaranja kamenca i privremenog beljenja zuba - mogu da rastvaraju i zubnu gleđ. Ni za jednu komponentu iz tzv. „prirodnih“ pasti ne postoje ubedljivi naučni dokazi o preventivnim efektima.

Ne treba previše paničiti zbog mogućih štetnih sastojaka u zubnim pastama. Većina se nalazi i u kozmetici i sredstvima za higijenu za decu pa i hrani gde su rizici po zdravlje mnogo veći. Oprez je svakako neophodan. Prirodne zamene postoje, ali su i daleko skuplje, pa "koliko para toliko i muzike". I potrebno je neprekidno proveravanje deklaracija, a ne samo odabir prema mirisu i ukus ili ambalaži."

Da li su korisni ksilitol i nanoapatiti, noviji sastojci modernih pasti?

"Postoje određeni dokazi da ksilitol i nanoapatiti mogu da budu zamena za fluoride, ali još uvek nisu toliko ubedljivi.

Ksilitol je alkoholni šećer, koji se prvobitno dobijao iz kore breze (pa se i zove često brezin šećer); kada je u količinama većim od 10% može da sprečava razvoj i aktivnost štetnih bakterija. Na pasti je najbolje to prepoznati ako se na deklaraciji nalazi na nekom od prvih 5 mesta.

Nanoapatiti su mineralne komponente (kristali) koje praktično izgrađuju gleđ i kada su u tzv. nano malom obliku (veličina manja od 100 nm) direktno se ugrađuju u kristalnu rešetku i nadoknađuju izgubljene minerale tokom karijesnog procesa. Pokazalo se da nanoapatiti značajno pomažu i u izbeljivanju zuba.

Danas postoje paste sa ksilitolom i nanoapatitima i, kod tvrdoglavih pristalica terorija zavere, mogli bi da budu zamena za fluor. Ipak najbolji preventivni efekat se postiže pastama koje sadrže sve tri komponente (fluor/ksilitol/nanoapatiti) jer one podstiču jedna drugu."

Koju količinu paste treba upotrebiti pri pranju zuba kod dece i odraslih?

"Da bi se postigao zadovoljavajući preventivni efekat zubne paste sa dovoljnom količinom fluora ona se nanosi preko cele četkice kod svih osoba starijih od 6 godina.

Kod dece do 6 godina je, u početku, primećeno da kod primene paste sa preko 1000 ppm fluorida, zbog slabe kontrole gutanja može doći do fluoroze (šarenih zuba). Zbog toga su uvedene tzv. dečije paste sa manjim koncentracijama fluorida (200 do 500 ppm). Zatim je primećeno da je, pored pada učestalosti karijesa stalnih zuba, došlo do porasta oboljenja kod mlečnih zuba. Uzrok je pojačani unos slobodnih šećera od najranijeg detinjstva (formule, keksi, sokići, kašice i sl.). Danas je prihvaćen stav da i deca u svim uzrastima treba da koriste paste sa najmanje 1000 ppm fluora, ali da se one nanose u manjim količinama:

• do 2. godine se nanosi samo tačkica paste (veličine zrna pirinča)
• od 2. do 6. godine količina veličine zrna graška
• preko 6. godine kao i kod odraslih - puna dužina četkice (oko 2 cm).

Pranje zuba bez paste, tzv. prirodnim pastama bez navedenih aktivnih komponenti (fluor, ksilitol, nanoapatiti) u dovoljnim koncentracijama ili sodom bikarbonom, nema zaštitno dejstvo i dete je u velikom riziku da dobije rani karijes.

Ipak se smatra da je najbolji način prevencije da se u toku prve godine, a najbolje odmah po nicanju prvih zubića, profesionalno odredi nivo karijes rizika i na osnovu njega i nivo preventivnih mera, vrste paste i dodatnih sredstava kao i učestalost poseta stomatologu", kaže dr Vojinović koji i sam redovno radi u stomatološkoj ordinaciji sa decom kao i sa njihovim roditeljima.

Koliko često treba prati zube?

"Većina stručnjaka smatra da je dovoljno da se zubi peru dva puta dnevno i to ujutru i uveče, a idealno bi bilo tri puta. Češće pranje zuba moze da ošteti desni i čak oštećuje gleđ.

Zubi se peru ujutru pre doručka i uveče pred spavanje, s tim što treba sačekati da prođe najmanje 30 minuta od poslednjeg obroka ili slatkih napitaka.

Pojedini stručnjaci smatraju da nije preporučljivo prati zube u toku prvog sata posle jela, ili posle pijenja soka ili drugih napitaka koji sadrže bilo koju vrstu šećera. To tumače pojačanim prisustvom kiseline u zubnom plaku usled fermentacije tako unetih ugljenih hidrata. Pranjem zuba direktno razmazujemo kiselinu i utrljavamo je u mikro prostore u gleđi što može da podstiče njenog oštećenje - eroziju. Posle unošenja hrane je dovoljno isprati usta vodom."

Kako se pravilno koriste paste sa fluorom?

"Neophodno je oprati sve površine. Zato se preporučuje ustaljeni redosled i najmanje 5 pokreta na svakoj površini. To, otprilike, iznosi najmanje 3 minuta, što je i minimum za utrljavanje paste.

Veoma je važno da se posle pranja zuba sa pastom usta ne ispiraju vodom najmanje pola sata (a najbolje uopšte ne ispirati), jer ispiranje umanjuje dejstvo aktivnih komponenti."

Da li je važan izbor četkice? Koje preporučujete?

"Danas se smatra da u svim uzrastima treba da se koriste isključivo meke četkice za zube, kako bi se sprečile ozlede desni i vrata zuba. Uz pravilnu tehniku, one sasvim efikasno uklanjaju naslage i nanose aktivne materije.

Četkica se menja čim počne razilaženje vlakana a, kod kvalitetnih brendova, to je posle najviše dva meseca. Kvalitet savremenih četkica uglavnom određuje dužinu trajanja. Nauka nije definitivno potvrdila značajnu prednost električnih četkica, ali ukoliko je osoba ili dete motivisanije da ih koristi, svakako imaju prednost. I sa električnom čestkicom treba voditi računa da se operu sve površine i da se glava četkice redovno menja.

Najbolje je da stomatolog proveri način i kvalitet pranja zuba i da sprovede kvalitetnu obuku ukoliko ono nije u redu. "

Da li treba ispirati usnu duplju? Kakve rastvore preporučujete?

"Kod učestalog unošenja kiselih i slatkih napitaka ili ugljenih hidrata između obroka, poželjno je i isprati usta sa nekom od vodica koje sadrže kombinaciju fluorida, ksilitola i nanoapatita, ili koristiti žvakaću gumu sa ksilitolom.

Ukoliko nema problema sa krvavljenjem desni ili pojačanim rizikom od karijesa, nije preporučljivo samoinicijativno koristiti vodice za usta koje imaju antibakterijska svojstva. Korišćenje takvih sredstava, vrstu i dužinu treba da odredi stomatolog."

Da li svi treba da koriste konac i interdentalne četkice? Koliko često i koja su pravila?

"Samo četkanje zuba uglavnom nije dovoljno da drži pod kontrolom razvoj zubnog plaka u prostoru između zuba i spreči razvoj karijesa i zapaljenja desni (gingivitisa). Fluor i druge aktivne supstance iz zubnih pasti, kao glavni faktor oporavka zubne gleđi, isto tako teže prodiru u međuzubni prostor (pogotovo ako je u njemu hrana, a dolazi i do izraženog krvavljenja). To važi naročito ako pranje zuba kratko traje i usta zatim odmah ispiraju i time uklanja fluor sa površine.

Zbog toga je neophodno da se pored korišćenja četkice uvede i dodatno, redovno održavanje higijene prostora između zuba. Alarm za to je krvavljenje desni između zuba posleg blagog pritiska zubnim koncem ili čačkalicom.

Najefikasnije se međuzubni prostori čiste specijalnim, tzv. interdentalnim četkicama. One često ne mogu da prođu između zuba, pa se tada koristi zubni konac. Tuševi za desni nisu dovoljno efikasni i mogu da budu samo pomoćno sredstvo. Najbolje je da stomatolog na preventivnom pregledu proceni stanje i pokaže pravilnu tehniku za svakog pojedinca. Ukoliko se uputstvo traži na Internetu, važno je da bude od strane merodavnih stručnjaka."

Tekst: Lepa&Srećna / J. G.