- Broj noćnih buđenja prirodno se povećava sa godinama, ali je važno koliko brzo ponovo zaspite.
- Stres, nesanica, apneja u snu i loše navike među najčešćim su uzrocima prekidanja sna.
- Ako ste stalno umorni uprkos dovoljno sna, vreme je za razgovor sa stručnjakom.
Noćna buđenja mogu biti normalna, ali i posledica stresa, navika ili zdravstvenih problema. Kada postanu učestala i utiču na svakodnevno funkcionisanje, mogu ukazivati na poremećaj sna.
Buđenje usred noći, iako često frustrirajuće, može biti normalan deo obrasca spavanja, objašnjava dr Ručir Patel, specijalista medicine spavanja. Međutim, problem nastaje kada učestalost ili trajanje tih buđenja prelaze uobičajene granice, što može ukazivati na dublji poremećaj.
Prema njegovim rečima, okvirne "normalne" vrednosti noćnih buđenja su sledeće:
- u ranoj odrasloj dobi: jedan do dva puta
- u srednjoj odrasloj dobi: dva do tri puta
- u kasnijoj odrasloj dobi: tri do pet puta
Međutim, jednako je važno da osoba nakon buđenja može ponovo da zaspi u roku od 30 minuta, naglašava dr Patel.
Kada česta buđenja postaju problem
Iako povremeno buđenje tokom noći nije nužno razlog za zabrinutost, stručnjaci upozoravaju da je važno reagovati ako ono počne da utiče na svakodnevno funkcionisanje.
"Poremećaj sna često je posledica kombinacije faktora – od životnih navika do zdravstvenih problema, a specijalista za spavanje može pomoći u otkrivanju uzroka", ističe dr Morgan Sofler, specijalistkinja medicine spavanja.
Stres kao najčešći uzrok nesanice
Nesanica je najčešći uzrok hronično poremećenog sna, kaže dr Sofler. Istraživanja pokazuju da stres, anksioznost i depresija značajno doprinose problemima sa spavanjem, a kod osoba sa nesanicom često su povišeni nivoi kortizola, takozvanog hormona stresa.
Privremena nesanica može se javiti zbog životnih promena, bolesti ili stresnih situacija, ali kada traje duže od osam nedelja, preporučuje se stručna pomoć.
Mogući medicinski uzroci
Jedan od čestih, ali često neprepoznatih uzroka jeste opstruktivna apneja u snu. Reč je o stanju u kojem dolazi do opuštanja mišića grla i privremenog prekida disanja, zbog čega mozak „budi“ osobu kako bi ponovo uspostavio normalno disanje.
Tipični simptomi uključuju:
- hrkanje
- buđenje uz osećaj gušenja
- učestalo noćno mokrenje
- prekomernu dnevnu pospanost
- jutarnju suvoću usta
- jutarnje glavobolje
Ostali uzroci lošeg sna
Stručnjaci navode niz dodatnih faktora koji mogu narušiti kvalitet sna:
- sindrom nemirnih nogu, koji izaziva nekontrolisanu potrebu za pomeranjem nogu, naročito noću
- ekcem i svrab kože, koji se često pogoršavaju u večernjim satima
- previsoka temperatura u spavaćoj sobi
- neodgovarajući dušek koji stvara pritisak na telo
- korišćenje mobilnog telefona i beskrajno skrolovanje sadržaja pred spavanje
- konzumiranje alkohola u večernjim satima, koje remeti san i smanjuje REM fazu
- hormonske promene tokom menstrualnog ciklusa, trudnoće ili menopauze
- neželjena dejstva pojedinih lekova, uključujući antidepresive, lekove za krvni pritisak i steroide
- učestalo noćno mokrenje, koje može biti povezano sa ishranom, ali i bolestima poput dijabetesa ili srčanih problema
Kada potražiti pomoć lekara
Stručnjaci upozoravaju da preparati poput melatonina ili uređaji za beli šum mogu pomoći kratkoročno, ali ne rešavaju uzrok problema.
Dr Patel savetuje da se obratite specijalisti za spavanje ako:
- stalno osećate umor uprkos tome što spavate sedam do osam sati
- tokom noći ostajete budni duže od 30 minuta
- potrebna su vam česta dnevna dremanja ili osećate pospanost tokom vožnje
- i dalje ste omamljeni 30 minuta nakon buđenja
- partner primećuje hrkanje ili prekide disanja tokom sna
U takvim slučajevima često je potrebno uraditi studiju spavanja kako bi se precizno utvrdio uzrok problema, nakon čega lekar može preporučiti odgovarajuće lečenje.
BONUS VIDEO: