Ovi simptomi su neretko posledica unosa glutena, a evo kako da razlikujete alergijsku reakciju od celijakije i na koji način da se hranite ukoliko ste osetljivi na gluten!
Izvor: Foto: Profimedia
Koje tegobe celijakija uzrokuje kod odraslih?
- Među odraslim simptomi mogu da budu oskudni ili da upućuju na druga oboljenja. Takođe, celijakija može da bude i latentna što znači da uopšte ne daje simptome. Danas je prosek da se ovo oboljenje među odraslima otkriva za najmanje tri do četiri godine od početka bolesti. Kada su simptomi prisutni oni mogu da se manifestuju kao anemija usled nedostatka gvožđa, poremećaj zgrušavanja krvi, nadutost, neformirane stolice, malaksalost, promene po koži, opadanje kose, ispucalost noktiju, prevremena osteoporoza što znači neposredno nakon ili čak pre menopauze i brojni drugi simptomi. Uz sve pomenuto nije retkost da celijakija bude udružena sa nekim drugim autoimunim bolestima, kao što su dijabetes tipa 1, Hašimotov tireoiditis, primarna bilijarna ciroza.
Pomoću kojih metoda se postavlja dijagnoza celijakije?
- Kada postoji klinička sumnja onda se rade analize iz krvi na specifična antitela i ti nalazi su veoma pouzdani. Zatim, sledi endoskopija kojom se pacijentu uzimaju isečci sa tankog creva da bi se utvrdilo da li postoji atrofija sluzokože. Kada se bolest potvrdi pacijentu treba savetovati striktnu dijetu bez glutena i za pola godine na dijeti antitela bi trebalo da padnu na 50 odsto, a vrlo često i potpuno nestanu iz krvi. Sluzokoža creva se zanavlja sporije.
Kad dolazi do poboljšanja?
- Što je bolest duže bila neprepoznata duži je i oporavak. Kod najvećeg broja pacijenata endoskopija se ponavlja posle 12 do 18 meseci, upravo da bi se utvrdio stepen oporavka creva. U dečjem uzrastu endoskopske pretrage ne treba ponavljati iz razumljivih razloga izuzev ako se ne sumnja na komplikacije bolesti. Znači za potvrdu dijagnoze celijakije potrebno je da su prisutna antitela na gluten ili da je potvrđena atrofija sluznice tankog creva.
Koliko u Srbiji ima obolelih od ove bolesti?
- Procenjuje se da kod nas ima oko 70.000 obolelih. To nije veliki broj u odnosu na naše susede gde je učestalost ove bolesti dosta visoka, kao recimo u Mađarskoj, Hrvatskoj i Italiji.
PROČITAJTE JOŠ: NIJE ZA SVAKOG DIJETA NOVAKA ĐOKOVIĆA: Evo ko NE SME da izbegava gluten!
Šta je dozvoljeno u ishrani obolelih od celijakije i onih koji su alergični na gluten?
- Sve voće, povrće, meso, jaja i mlečni proizvodi ali pod uslovom da u procesu proizvodnje ili pakovanja nisu kontaminirani glutenom iz pšeničnog, ražanog ili ječmenog brašna. Ali, recimo većina suvomesnatih proizvoda, supa iz kesice, grickalica i brojnih pića ne smeju da se konzumiraju jer mogu ili sadrže brašno koje, poznato je, u industrijskoj preradi hrane služi kao vezivni materijal. Ne treba zaboraviti da i određeni kozmetički proizvodi i sredstva za higijenu, na primer, paste za zube, mogu da sadrže gluten pa i o tome treba razgovarati sa pacijentima kada ih upućujemo u "tajne" bezglutenske ishrane i načina života.
Da li celijakija utiče na dužinu životnog veka?
- Kod celijakije kao bolesti postoji paradoks. Jer, ljudi koji boluju od celijakije, a bolest je na vreme otkrivena u proseku duže žive od uslovno rečeno zdravih, jer su primorani da se zdravo hrane. Oni ne jedu gotovo ništa od industrijski prerađenih namirnica, i jedu hranu koja je pripremljena na zdrav način bez korišćenja bujona, zaprške i različitih industrijski pripremljenih dodataka hrani.
Tekst: I. Kovačić
Izvor: Novosti