Sve češće se među nutricionistima započinju polemike o tome koje masnoće su najzdravije za ishranu. Tržište su preplavile razne vrste ulja - od koštica grožđa, bundeve, konoplje, kokosa, susama, pa se mnogi utrkuju da ih preporuče kao spas za telo.

Drugi kažu da su naše bake bile pametne što su koristile svinjsku mast, a domaćice često ipak koriste margarin, naročito u kolačima, misleći da je bolji.

"Svinjska mast ne sadrži trans masti i šećere, ima nizak nivo natrijuma, bogata je vitaminima B, C i D, kalcijumom i mineralima, poput fosfora i gvožđa", kaže nutricionista dr Flavija Madruga.

Za termičku pripremu namirnica, mast je bolja od rafinisanih ulja. Dok ona lakše oksidiraju na toploti i oslobađaju toksične, inflamatorne supstance, mast je stabilnija i teže oksidira.

svinjska mast.jpg
Shutterstock  

"Ako se hrana prži (što nije zdravo iz mnogo razloga i isto koliko je po mnogima i ukusnija) onda su bolja zasićenija ulja – palmino, loj i svinjska mast", kazao je za Kurir dr Zoran Vujčić, profesor na katedri za biohemiju Hemijskog fakulteta u Beogradu

Sa druge strane, većina margarina ima zasićene masnoće i transmasne kiseline. Oba ova sastojka nose rizik za zdravlje. U margarinu se mogu naći i veštački antioksidansi koji se koriste da spreče kvarenje ove namirnice. Međutim, i oni mogu biti štetni za ljudski organizam.

Najveći broj nutricionista ne koristi u svojoj ishrani ni jedno ni drugo. Preporuka je da - ako se zaželite masnoće,  ipak posegnete za bocom maslinovog ulja. Sa druge strane, treba se setiti i da ne može previše da šteti ništa što se pojede ponekad, već da je najvažnije ono što jedete stalno.

Tekst: Lepa&Srećna