Bilo da ga koristite kao salatu ili u glavnom jelu, krompir je neizostavan deo trpeze. Uz par saveta nutricionista naučite kako da pripremate ovu namirnicu i izvučete iz nje maksimalan broj hranljivih sastojaka.
Krompir je u Evropu stigao oko 1570. godine iz vlažnih i prohladnih delova Južne Amerike, a danas uzgoj krompira prednjači među svim drugim povrćem na svetu.
Iako možda nije najhranjivija vrsta povrća, zauzima važno mesto u ishrani Evropljana pa smatram da je bitno tom povrću posvetiti pažnju koju zaslužuje!
Savetujem da pažljivo pročitate savete koji slede jer iako krompir verovatno jedete i pripremate ceo život, sigurno ne znate mnoge trikove koje treba zapamtiti kako bi svako jelo od krompira bilo upravo onakvo kakvo želite!
Mladi krompir vadi se ispod sveže i zelene stabljike tokom leta, a krtola je sočna i slatka, s nižim udelom skroba i lako istruli. Zreli krompir se vadi u jesen, ali pre toga nadzemna biljka se uklanja i krompir se ako su vremenski uslovi povoljni, ostavlja u zemlji još nekoliko nedelja da potpuno sazri i da mu kora odeblja.
Krompir se na tamnom mestu može čuvati mesecima, a idealna temperatura čuvanja je od 7 do 10 stepeni. Na višim temperaturama proklijaće ili istruliti, a temperatura ispod 7 °C remeti metabolizam krompira razlažući skrob na šećere.
Hranjiva vrednost
Sve vrste krompira su dobar izvor energije i vitamina C. Žute vrste sadrže i karotenoide, a ljubičaste i plave antioksidans antocijanin. Krompir akumulira i potencijalno opasne količine alkaloida (toksin gorkog ukusa, otrovan kad se konzumira u većim količinama) pa bi zbog toga svaki zeleni krompir obavezno trebalo baciti, kao i klice krompira, a i svaki krompir koji je gorak.
Unošenje veće količine alkaloida u organizam uzrokuje neurološke probleme i tegobe s varenjem. Osim toga, sirove granule skroba u krompiru teško su probavljive, a termički obrađen skrob nije, tako da krompir nikad nemojte jesti sirov, ni od njega praviti sok!
Vrste i upotreba
Na svetu postoji više od dve stotine vrsta krompira. Nisu svi zastupljene u ishrani, a najčešće se u svakodnevnom kuvanju upotrebljava desetak vrsta. Prema teksturi nakon kuvanja, krompire delimo na brašnaste i voštane. Najčešće brašnaste sorte krompira na našem tržištu su crvena Desiree, crvena Courage, crvena Cleopatra i bela Liseta.
Te sorte sadrže više skroba u ćelijama, pa se pri kuvanju ćelije šire i odvajaju, stoga je rezultat fina, suva i mekana tekstura koja je idealna za prženje, pečenje, za pravljenje pirea, knedli i kroketa.
VIŠE: Kako da smanjite količinu soli u svojoj dijeti: 7 namirnica kojima ćete lako zameniti so (FOTO)
U voštane sorte spadaju mladi krompir, bela Adora, svetla Bintje, žuta Jearla, Monalisa i Red Scarlet. Njihove ćelije tokom kuvanja ostaju čvrste pa se te sorte odlikuju gustom i sočnom teksturom koja je idealna za spremanje jela poput musake, pita od krompira i krompir-salata.
Važna pravila i trikovi
Prženi krompirići su, uz sveprisutnu picu, najomiljenije jelo na svetu! Ali, da li se i vama dogodilo da ste pomislili kako će narezani krompir ispržen u vrućem ulju biti odličan, ali odmah nakon prženja on je izgubio hrskavost i postao vlažan i mlitav, nimalo sličan željenim hrskavim prženim krompirićima? Niste jedini!
KAKO NAPRAVITI SAVRŠENE PRŽENE KROMPIRIĆE...OTKRIJTE NA SLEDEĆOJ STRANI!
Čips su tanki listići krompira koje se prže u dubokom ulju dok ne izgube vlagu i postanu hrskavi. Krompir za čips uvek mora da bude sobne temperature; upotrebljavate li ohlađene krtole, oni imaju viši nivo fruktoze i glukoze pa će čips tokom prženja potamneti i postati gorak.
Dva su osnovna načina prženja čipsa. Prženjem u vrućem ulju (175 °C) 3 - 4 minute tekstura krompira ostaje nežno hrskava, a čips neće omekšati nakon prženja jer su listići tanki, a unutrašnja vlaga vrlo brzo ispari. To je najčešća vrsta čipsa u prodavnicama.
Drugi način je da se listići krompira prže u dubokoj posudi, i to prvo u mlakom ulju (120 °C), a zatim se temperatura polako povećava do 175 °C tokom 8 - 10 minuta. Rezultat je tvrđi i hrskaviji čips.
Pire će biti najukusniji ako ga pripremite od brašnaste vrste krompira, a da ne bi ispao suv, nakon kuvanja i protiskivanja u pire dodati kombinaciju vruće vode i neke masnoće poput maslaca, mleka, pavlake ili maslinovog ulja. Sve dodatke treba pažljivo i nežno umešati odmah nakon gnječenja da pire ne bi postao lepljiv. Pire i čorbu od krompira nikako nemojte da mutite – rezultat će biti „lepljiv“ i koje niko neće hteti da je jede!
Kuvani krompir zadržaće oblik i neće postati gnjecav ako upotrebite jednu od voštanih sorti i krompir kuvate u kori ili narezan na velike komade. Najbolje je da kuvanje započnete u hladnoj vodi pa postupno pojačavate vatru – idealna temperatura kuvanja krompira nije kad voda vri, nego na temperaturi od 80 do 85 °C, ali kuvanje će tako trajati nešto duže.
Nemojte soliti vodu u kojoj kuvate krompir jer i to pospešuje gnjecavost i raspadanje. Kuvani krompir katkad može dobiti plavičasto-sive mrlje, a to ćete izbeći ako promenite pH vrednost vode u kojoj se krompir kuva dodavanjem limunovog soka kad krompir bude napola skuvan.
Tekst: Dunja Gulin
Izvor: Sensa klub
"IMA 42 GODINE! JOŠ MALO BAKUTA ZA STARAČKI DOM": Glumac "udario“ na Natašu Bekvalac, digla se revolucija na Internetu
ISHITRENO SAM TO NAPISALA, OPROSTITE MI: Milena Radulović o svojoj objavi nakon dve tragedije - Osećam pritisak i strah
KRISTINA ĆUTI, RODITELJI LJUTI! KOD DANETA SA GOLIJE SVE SE PROMENILO: Gorštak otvorio srce - Mnogo mi je krivo
NIJE HTELA DA SE UDA ZA ĐOKOVIĆA NI POSLE 4 GODINE VEZE: Đorđe se oženio, a njegova bivša iznenadila objavom
KOJI SAM ZNAK U HOROSKOPU: Datum rođenja otkriva vaš znak zodijaka