- Aneurizma mozga je proširenje krvnog suda koje često ne daje simptome, ali može biti veoma opasno ako pukne.
- Najčešći alarm je iznenadna, veoma jaka glavobolja koju mnogi opisuju kao najgoru u životu.
- Stručnjaci upozoravaju da su visok krvni pritisak, pušenje i porodična istorija među glavnim faktorima rizika.
Aneurizma mozga predstavlja izbočenje ili abnormalno proširenje na zidu krvnog suda u mozgu. Često se poredi sa balonom ili oslabljenim mestom na gumi automobila. Pod stalnim pritiskom protoka krvi, to oslabljeno mesto može postepeno da se širi, a zid krvnog suda postaje sve tanji i sklon pucanju.
Iako su moždane aneurizme relativno česte i procenjuje se da ih ima oko jedna od 50 osoba, većina nikada ne pukne niti izazove simptome. Mnoge se otkriju slučajno, tokom pregleda koji se rade zbog drugih zdravstvenih problema. Međutim, kada dođe do pucanja, aneurizma postaje hitno medicinsko stanje opasno po život.
Šta je aneurizma i zašto nastaje
Stručnjaci smatraju da se aneurizme formiraju i rastu jer krv koja prolazi kroz krvni sud vrši pritisak na oslabljeni deo njegovog zida. Najčešće nastaju na mestima gde se arterije granaju, jer su ta područja prirodno slabija.
Iako se mogu pojaviti bilo gde u mozgu, najčešće se nalaze u arterijama na njegovoj bazi.
Neki ljudi se rađaju sa slabijim zidovima krvnih sudova, što ih čini podložnijim nastanku aneurizme. Ipak, na njihov razvoj utiče i više drugih faktora.
Visok krvni pritisak jedan je od najvažnijih faktora rizika jer vremenom oštećuje arterije. Pušenje je takođe veoma značajan faktor, jer hemikalije iz duvanskog dima oštećuju zidove krvnih sudova i podstiču upalne procese.
Rizik je veći i kod osoba koje u porodici imaju istoriju aneurizme, naročito ako su dva ili više bliskih srodnika imala ovu bolest.
Određena nasledna stanja, poput policistične bolesti bubrega ili poremećaja vezivnog tkiva kao što je Ehlers-Danlosov sindrom, takođe značajno povećavaju rizik, piše 24sata.hr
Aneurizme se češće javljaju kod žena nego kod muškaraca, a najčešće između 30. i 60. godine života.
Tihi problem u mozgu: simptomi koje ne treba ignorisati
Simptomi aneurizme mozga mogu se značajno razlikovati u zavisnosti od toga da li aneurizma još uvek nije pukla ili je došlo do pucanja.
Simptomi aneurizme koja nije pukla
Većina aneurizmi koje nisu pukle, naročito ako su male, ne izaziva nikakve simptome. One mogu postojati godinama bez uticaja na svakodnevni život.
Međutim, ukoliko aneurizma raste, može početi da pritiska okolno moždano tkivo ili nerve. Tada se mogu pojaviti određeni znaci upozorenja.
Najčešći simptomi su:
bol iznad ili iza jednog oka
proširena zenica
zamagljen ili dvostruk vid
utrnulost jedne strane lica
U nekim slučajevima mogu se javiti i glavobolje ili napadi nalik epileptičnim. Ako primetite ove simptome, važno je da se što pre obratite lekaru.
Pucanje aneurizme je hitno stanje
Kada aneurizma pukne dolazi do krvarenja u mozgu koje se naziva subarahnoidalno krvarenje i predstavlja hitno medicinsko stanje.
Najvažniji simptom je iznenadna i izuzetno jaka glavobolja koju pacijenti često opisuju kao najgoru glavobolju u životu.
Ova takozvana "gromovita glavobolja" pojavljuje se naglo i dostiže maksimalni intenzitet za svega nekoliko sekundi.
Uz nju se mogu javiti i drugi simptomi:
mučnina i povraćanje
ukočen vrat
zamagljen ili dvostruk vid
osetljivost na svetlost
zbunjenost
gubitak svesti
napad sličan epilepsiji
Ponekad aneurizma može danima ili nedeljama pre pucanja da propušta malu količinu krvi. Tada se javlja takozvana "glavobolja upozorenja", koja je takođe iznenadna i veoma jaka i zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Rizici i posledice pucanja
Kada aneurizma pukne, krvarenje obično traje samo nekoliko sekundi. Ipak, krv koja se izlije u prostor oko mozga može da izazove ozbiljno oštećenje moždanih ćelija.
Istovremeno dolazi do povećanja pritiska unutar lobanje, što može prekinuti dotok kiseonika u mozak i dovesti do gubitka svesti ili smrti.
Statistika pokazuje da pucanje moždane aneurizme dovodi do smrti u približno 50 odsto slučajeva.
Od onih koji prežive, oko dve trećine ima trajna neurološka oštećenja.
Komplikacije mogu uključivati:
ponovno krvarenje
suženje krvnih sudova u mozgu (vazospazam) koje može izazvati moždani udar
nakupljanje tečnosti u mozgu, poznato kao hidrocefalus
Dijagnoza i mogućnosti lečenja
Način lečenja zavisi od toga da li je aneurizma pukla ili ne. Ukoliko se aneurizma otkrije slučajno i proceni se da je rizik od pucanja mali, lekari je često samo prate redovnim snimanjem, poput magnetne rezonance ili CT angiografije. U tim slučajevima važna je i kontrola krvnog pritiska, kao i prestanak pušenja.
Kada je rizik od pucanja visok ili je aneurizma već pukla, potrebna je hitna intervencija.
Postoje dve glavne metode lečenja.
Prva je mikrovaskularno klipovanje, operacija tokom koje neurohirurg postavlja malu metalnu kopču na vrat aneurizme kako bi zaustavio dotok krvi u nju.
Druga metoda je endovaskularno lečenje, koje je manje invazivno. Kroz kateter uveden u arteriju, najčešće u preponi, lekar dolazi do aneurizme i u nju postavlja sitne platinaste spirale koje zatvaraju izbočenje iznutra i sprečavaju dalji dotok krvi.
Odluka o najboljoj metodi lečenja donosi se individualno, u zavisnosti od stanja pacijenta, veličine i položaja aneurizme.
BONUS VIDEO: