- Nakon 40. godine povećava se rizik od bolesti srca, hormonskih poremećaja i metaboličkih problema.
- Umor, kratak dah, promene vida i bolovi u zglobovima ne smeju se ignorisati.
- Redovni pregledi i fizička aktivnost ključni su za prevenciju ozbiljnih bolesti.
Ulazak u petu deceniju života često donosi novi nivo samopouzdanja i osećaj prijatnosti u sopstvenoj koži. Mnogi se slažu da s godinama postaju svesniji onoga što žele i ko su. Ipak, dok duh jača, telo počinje da pokazuje prve znake starenja.
Fiziološke, hormonske i metaboličke promene postaju izraženije, a sa njima se javljaju simptomi koji mogu biti rani pokazatelji ozbiljnijih zdravstvenih stanja. Ignorisanje tih signala može imati dugoročne posledice, zbog čega je ključno naučiti da slušate svoje telo.
Srce i krvni sudovi pod posebnim rizikom
Bolesti srca vodeći su uzrok smrtnosti kod žena, a rizik značajno raste s godinama, naročito nakon menopauze. Gubitak estrogena, hormona koji ima zaštitnu ulogu za srce, može dovesti do povišenog holesterola, visokog krvnog pritiska i nakupljanja kilograma.
Jedan od najčešćih, a često zanemarenih simptoma kod žena jeste neobičan umor. Istraživanja su pokazala da je čak 70 odsto žena koje su doživele srčani udar nedeljama ranije osećalo ekstreman zamor. Ne radi se o uobičajenom umoru nakon napornog dana, već o dubokoj iscrpljenosti koja ne prolazi ni posle odmora.
Doktorka Stejsi Rouzen, izvršna direktorka Instituta za žensko zdravlje Kac, naglašava važnost prepoznavanja promena u sopstvenom telu:
"Najvažnija stvar jeste potpuna svest o sopstvenom zdravstvenom stanju i svakodnevnim aktivnostima. Kada osetite da je nešto drugačije, bilo u grudima, stomaku ili leđima, reagujte i ne ignorišite to."
Pored umora, simptomi mogu uključivati kratak dah, vrtoglavicu, oticanje nogu i članaka, kao i bol koji se širi ka vilici, vratu ili leđima. Poznavanje porodične anamneze je presudno – rizik je veći ako je bliska članica porodice imala srčane bolesti pre 65. godine.
Problemi sa vidom postaju gotovo neizbežni
Većina ljudi u ranim do srednjim četrdesetim primećuje slabiji vid na blizinu – stanje poznato kao prezbiopija. Očna leća gubi fleksibilnost, pa postaje potrebno više svetla za čitanje, a javlja se i osetljivost na odsjaj, na primer farova automobila noću.
Suve i nadražene oči takođe su česte, naročito kod žena koje prolaze kroz hormonske promene.
Ipak, iznenadna pojava „mušica“, bljeskova pred očima, gubitak perifernog vida ili iskrivljena slika mogu ukazivati na ozbiljna stanja poput odvajanja mrežnjače ili makularne degeneracije i zahtevaju hitan pregled kod oftalmologa.
Bolovi u mišićima i kostima nisu samo "normalno starenje"
Već u tridesetim i četrdesetim počinje sarkopenija – gubitak mišićne mase i snage. Istovremeno se smanjuje gustina kostiju, što vodi ka osteopeniji i osteoporozi.
Ukočenost i bol u kolenima, kukovima ili šakama mogu ukazivati na početak osteoartritisa, bolesti koja zahvata hrskavicu u zglobovima.
Specijalista porodične medicine Kristofer M. Dik naglašava:
"Fizička aktivnost je ključna. Održava kosti jakim, mišiće snažnim i omogućava da funkcionišemo na visokom nivou i u sedamdesetim i osamdesetim godinama."
Preporučuje se najmanje 150 minuta umerene aerobne aktivnosti nedeljno, uz vežbe snage radi očuvanja mišićne mase.
Hormonske promene i usporen metabolizam
Nakon četrdesete godine metabolizam se usporava, a dolazi i do nakupljanja visceralne masti, koja povećava rizik od metaboličkog sindroma, dijabetesa tipa 2 i bolesti srca.
Kod žena perimenopauza donosi valunge, noćno znojenje i neredovne cikluse, dok muškarci mogu iskusiti andropauzu, praćenu padom energije i promenama raspoloženja.
Važno je obratiti pažnju i na mentalno zdravlje. Depresija nije normalan deo starenja. Istraživanja pokazuju da žene sa depresijom imaju veći rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti kasnije u životu.
"Tihi ubica" i značaj prevencije
Visok krvni pritisak (hipertenzija) i povišen holesterol često nemaju simptome, ali značajno povećavaju rizik od srčanog i moždanog udara.
Preventivni pregledi za rak debelog creva preporučuju se već od 45. godine, piše 24sata.hr
Ni migrene ne treba zanemariti – one mogu udvostručiti rizik od moždanog udara, a njihovi simptomi se ponekad preklapaju sa simptomima šloga. Svaka nova i iznenadna neurološka promena zahteva hitnu lekarsku pomoć.
BONUS VIDEO: