Početkom proleća, kada u vazduhu ima najviše polena, reaguju naši mehanizmi odbrane. Alergija je uporna, dosadna i zasad neizlečiva, ali zato ima mnogo načina da ublažite tegobe i uživate u najlepšem dobu godine.
Danas se smatra da svaki treći stanovnik evropskog kontinenta ima neki vid alergijske reakcije, posebno u industrijski razvijenim zemljama.
Za poslednjih dvadeset godina broj ljudi sklonih alergiji u značajnom je porastu, naročito među mlađima i decom.
Šta je alergija?
– To je reakcija nekog organa, organskog sistema ili organizma u celimi usled preosetljivosti na neki antigen odnosno alergen. Najčešće je posledica specifično stvorenih antitela nastalih u ponovnom kontaktu s alergenom. Prema nastanku, sklonost alergiji može biti urođena (nasledna) i stečena, a može se javiti i u bilo kom životnom dobu, ali je ipak najčešća kod mlađih osoba – objašnjava dr Đorđe Taušan, pneumoftiziolog u Klinici za pulmologiju Vojnomedicinske akademije u Beogradu.
Najčešći uzročnici
Alergeni se dele na nekoliko grupa u zavisnosti od načina na koji se ostvaruje kontakt:
• nutritivni, iz hrane (orah, badem, kikiriki, jaja, riba, mleko i mlečni proizvodi, konzervansi i aditivi);
• inhalacioni ili respiratorni (polen, grinje, prašina, perje i životinjska, posebno mačja dlaka);
• kontaktni (hemikalije, parfemi, metalni nakit)
• lekovi (penicilin, aspirin, vitamini B kompleksa).
Najčešća je alergija na neki inhalacioni alergen, naročito na polen trave, drveća, korova, koja počinje u proleće sa cvetanjem i traje do kasne jeseni kada dominira polen korova, a zavisi od vremenskih prilika, količine kiše i jačine vetra, temperature i vlažnosti vazduha.
