Dugo skrivanu priču o tome kako je američka industrija šećera još pre nekoliko decenija odigrala ključnu ulogu u istraživanjima o zdravlju zuba objavio je američki list "Vašington post" i mnogi su bili zapanjeni činjenicama koje su konačno iznete u javnost.
Posebnu zabrinutost izazvali su podaci da je industrija uticala na vladina medicinska istraživanja o stomatološkoj nezi, što je dramatično promenilo dotadašnje navike i umesto preporuka da se smanji unos šećera i slatkiša potrošačima ponudila metode kao što su razbijanje dentalnog plaka, pa čak i vakcina protiv propadanja zuba.
Iako se i tada, pedesetih godina, kada su prva istraživanja započeta, smatralo da je šećer glavni uzrok propadanja zuba, moćna industrija učinila je sve da slomi politiku koja se zalagala za to da ljudi jedu manje šećera, navodi se u dopisima sačuvanim na Univerzitetu u Ilinoisu.
Već tokom šezdesetih Vlada SAD pokrenula je istraživački program, poznat kao Nacionalni karijes program, koji je imao za cilj da se propadanje zuba iskoreni u narednih 10 godina. Međutim, duboko pod uticajem industrije ovaj program je otišao u potpuno suprotnom pravcu – u kome su šećeri ostavljeni po strani, a građanima ponuđene razne druge metode.
Mnogi su se danas zapitali kako je industrija imala toliku moć. Kako piše "Vašington post", najpre zbog toga što je imala jak uticaj u pododborima koji su upravo razvili istraživačke prioritete kojima se kasnije rukovodila politika stomatološke zaštite. Odbor ili radna grupa koju je vlada osnovala i koja je formirala istraživačke prioritete za ovaj projekat uključivala je mnoge lekare i naučnike koji su istovremeno bili i članovi komisije pri Fondaciji za međunarodno istraživanje šećera koju je osnovala upravo industrija.
"Nije ni čudo što su planovi i rešenja koje je postavila vlada bili slični onima koje je ponudila industrija šećera. Nekih 80 odsto preporuka u industriji je usvojeno, a sve ono što je bilo viđeno kao potencijalno štetno po industriju povučeno je iz predloga, pokazali su tek objavljeni izveštaji.
Umesto da preporučuju da ljudi smanje unos šećera istraživači su to preskočili i počeli da promovišu širu upotrebu fluora u oralnoj higijeni. A kada je reč o slatkišima, ideju da bi ih trebalo smanjiti proglasili su naprasno nepraktičnom, pa čak i ako bi to sprečilo propadanje zuba", piše "Vašington post".
Ovakav odnos vlasti i industrije, osim očiglednog sukoba interesa, doneo je i niz preporuka koje se nikada nisu pokazale efikasnim. Na primer, vlada je predložila korišćenje saharoze umesto šećera, ali su deceniju kasnije naučnici to odbacili kao neefikasno rešenje. Bilo je i napora da se stvori aditiv koji bi na neki način poništavao efekte šećera na kvarenja zuba, ali je i to istraživanje ubrzo napušteno.
Na sledećoj strani teksta pročitajte kako da zaštitite zdravlje zuba...
Industrija šećera i danas koristi sve mehanizme i troši mnogo novca da ostane na istom putu.
Prema podacima koje prenose strani mediji, 2009. godine, kada su predložene akcize na gazirana pića industrija koja ih proizvodi potrošila je gotovo 40 miliona dolara da osujeti taj predlog.
Tako je i nedavno pokušala da utiče na tekuću debatu Agencije za hranu i lekove (FDA) o promenama u podacima o hranljivim svojstvima na etiketama. Zasmetalo im je što FDA zahteva da se na proizvodima istakne koliko je šećera dodato u hranu u toku prerade. Predloženim promenama nije se usprotivila samo industrija šećera, nego i asocijacije pekara, zamrznute hrane, mlečnih proizvoda, poslastičara, raznih prerađevina. Jasno je o kakvim je interesima reč.
Karijes, iako se može sprečiti, i dalje je veoma rasprostranjen u SAD. Prema podacima Centra za prevenciju i kontrolu bolesti, to je najčešća hronična bolest kod dece i adolescenata. Navike u ishrani utiču i na odrasle, ogroman procenat njih na neki način trpi posledice zbog pogrešno vođene politike. Kako zaključuje "Vašington post", lako bi bilo zamisliti kako bi sve izgledalo da vlada u to vreme nije bila pod tolikim uticajem industrije šećera.
Bez gaziranih pića do 12 godine
Stanje zuba naše nacije je na vrlo lošem nivou, a istraživanja pokazuju da prosečan građanin naše zemlje nema od tri do 30 zuba. Čak 60 odsto je onih koji nemaju od 10 do 20 zuba, kaže za "Politiku" dr Milan Kuljača, specijalista stomatološke protetike.
Na pitanje šta je glavni problem, on kaže da je to na prvom mestu dentalna nehigijena, a potom i drugi razlozi među kojima i konzumiranje hrane sa većim količinama šećera.
"Veliki problem su gazirana pića u kojima ima mnogo dodatih šećera i oni izazivaju najveći broj cirkularnih karijesa kod dece do 12 godina. Ova pića su čak zabranjena u školama u Velikoj Britaniji. Gazirano piće koje je zašećereno još više obara pe-ha vrednost u ustima i dovodi do bržeg razgrađivanja gleđi i karijesa.
Deci do 12 godina jednostavno ne bi trebalo davati da piju ove napitke, a važno je i uticati na njih da zube peru tri do četiri puta dnevno, jer je to osnov zdravlja zuba", kaže dr Kuljača.
Tekst: Jelica Antelj
Izvor: Politika
Još uvek nema komentara - sjajna prilika da pokreneš diskusiju.