Stiže nam leto i mnogi od nas misle o mršavljenju. Dijeta je bezbroj ali treba voditi računa da izaberemo onu koja će nam pomoći da doteramo izgled, ali nam neće naštetiti zdravlju. U našoj emisiji "Lekoviti razgovori" gostovala je profesorka doktorka Vesna Srećković Dimitrijević, endokrinolog Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i otkrila nam najvažnije stvari o mršavljenju.
"Pa vidite, ako ćemo da se pripremamo za leto, to ne treba da činimo u junu mesecu i da brzo skidamo kilograme, jer brzo skidanje kilograma nosi određene opasnosti", rekla nam je na samom početku doktorka.
Neretko čujemo da su ljudi izgubili i do 10 kilograma mesečno, ali da li je to zdravo? Šta se dešava u našem organizmu u tim trenucima?
"Generalno ne bi trebalo više od 3 do 4 kilograma mesečno, to je neki maksimum a znate nekad se određene osobe pohvale da su smršale i po 10 kg mesečno. Ako bi se tako brzo gubila težina, došlo bi do gubitka ne samo masnog tkiva i masnih naslaga, već bi se mišićno tkivo gubilo, što može da bude veoma opasno. Dakle, imamo do leta, čitava dva meseca, određenim režimom života, isplaniranim prema godinama, prema telesnoj težini, prema polu, uz korekciju, mi možemo svakako 6 do 8 kilograma da izgubimo, a mislim da bi se to značajno pokazalo na figuri svake žene", rekla nam je doktorka.
Šta se podrazumeva pod zdravom ishranom?
"Zdrava ishrana podrazumeva izbalansiran unos svih nutrijenata koji su neophodni za očuvanje telesnog zdravlja. To je posebno važno u osetljivim životnim periodima, kao što su trudnoća, postporođajni oporavak, starost, ali i kod osoba sa specifičnim zdravstvenim stanjima – kao što su autoimune bolesti, hronične tegobe ili karcinomi. U tim slučajevima pristup ishrani mora biti individualan i prilagođen konkretnim potrebama i dijagnozi pacijenta", rekla je doktorka i dodala:
"Kada govorimo o raspodeli makronutrijenata, preporučuje se da ugljeni hidrati čine 55 do 60% dnevnog unosa. Masnoće bi trebalo da budu ispod 30%, mada ja lično savetujem još stroži prag – ispod 26%. Unos treba da se bazira na zdravim mastima, pre svega mononezasićenim – koje nalazimo u susamu, orasima i maslinovom ulju. Polinezasićene masti, poput onih iz suncokretovog ili kukuruznog ulja, ne bi trebalo da prelaze 7%, dok zasićene masti životinjskog porekla – kao što su one iz sira, jogurta, piletine i ćuretine – ne bi trebalo da pređu 8%. Sve ove namirnice mogu imati mesto u ishrani, ali u jasno definisanim količinama."
Sve više se danas govori i o proteinima, ali doktorka upozorava da treba biti obazriv.
"Konačno, važno je istaći da ne treba preterivati ni sa unosom proteina. Na osnovu višedecenijskog iskustva u kreiranju jelovnika, preporučujemo da belančevine čine najviše 16 do 18% ukupnog dnevnog unosa. Preterani unos proteina može imati negativne posledice, posebno na funkciju bubrega, i zato je važno održati balans u svakom segmentu ishrane."
Primer ishrane po receptu doktorke Vesne Srećković Dimitrijević
"Ono što vam govorim odnosi se na dnevni unos, dakle na ono što bi trebalo da unesete u toku jednog dana. Na primer, kod žena koje su na dijeti od 1500 kilokalorija dnevno, preporučena količina proteina mogla bi da izgleda ovako: jedno parče belog mesa ili ribe od oko 100 grama.To nije malo, to je otprilike jedan karabatak ili jedna šnicla. Uz to idu i dodaci u vidu priloga, kao što su kuvana variva – pasulj, sočivo, boranija, grašak i naravno, salata", kaže doktorka, a onda se osvrće na salatu:
"Salata može biti sezonska – zelena, sa rotkvicama, mladim crnim i belim lukom, sa malo sremuša, začinjena maslinovim uljem i limunom. Umesto sirćeta, savetujem limun. Može biti i grčka salata – paradajz, paprika, crni luk, masline. Sve to zajedno čini jedan kompletan i izbalansiran obrok."
Doktorka Vesna se osvrnula i na primer doručka koji je zdrav a može da vam pomogne u mršavljenju:
"Za doručak takođe možete imati manju količinu mesa – recimo, 20 do 30 grama ćurećih ili pilećih prsa, ili jedan komad pečenog belog mesa. Takođe, dobar izbor su tunjevina ili sardine. Količina od 30 grama mesa, bilo da je reč o piletini, ćuretini, teletini, jaretini – nutritivno je ekvivalentna 30 grama ribe, bilo rečne ili morske", rekla nam je, a onda se osvrnula i na posnu zamenu:
"Tokom posta, često se koristi riba kao zamena za meso. Na primer, ako biste uobičajeno pojeli šniclu od 90 grama mesa, to je tri jedinice po 30 grama. Umesto toga, možete uzeti konzervu tunjevine od 90 grama, kao zamenu za isti unos proteina. Takve zamene su vrlo korisne, i upravo zato postoje i tzv. "tablice zamena" koje pomažu u pravilnom planiranju obroka bez narušavanja nutritivne ravnoteže."
Pogledajte šta nam je još doktorka Vesna Srećković Stojiljković otkrila:
BONUS VIDEO:
