- Doktorka iz Niša Aleksandra Dimitrijević prošla je kroz više teških operacija i život sa stomom.
- Danas živi sa j-pouchom i otvoreno govori o oporavku, ishrani i svakodnevnim izazovima.
- Njena poruka pacijentima je da ne ignorišu simptome i da ne odustaju od traženja pomoći.
Put ka mirnom stanju za doktorku iz Niša Aleksandru Dimitrijević bio je dug i izuzetno težak. Prve tri operacije završile su se komplikacijama koje nisu mogle brzo i lako da se saniraju.
U jednom trenutku i medicina je iscrpela odgovore, ali Aleksandra na to kaže: "Ja sam ono što se zove medicinsko čudo."
Priseti se dana kada je njen organizam, nakon četvrte operacije, odlučio da se izbori za novi, drugačiji život. Nakon pete operacije, kojom je plastični hirurg uradio rekonstrukciju rane, usledio je dvogodišnji period privikavanja na život sa stomom.
Borba za novi život uz j-pouch
Druga faza oporavka bila je obeležena pripremama za formiranje unutrašnjeg rezervoara od tankog creva, poznatijeg kao j-pouch.
Iako je reč o kompleksnim zahvatima, nije bilo mesta za strah.
"Na te operacije sam otišla sa punim poverenjem u prof. dr Gorana Stanojevića koji mi je spasio život, jer je za tako kompleksne zahvate izuzetno važna ta veza između hirurga i pacijenta", ističe ona.
Nakon prvih koraka u IBD borbi, Aleksandra danas govori o izazovima postoperativnog oporavka i uspostavljanju novog životnog ritma uz j-pouch.
"Ležanje više nije bilo opcija"
Prve dane nakon zatvaranja stome obeležilo je mnogo emocija. Kako je reč o potpunoj rekonstrukciji digestivnog trakta, proces povratka u normalu zahteva vreme, disciplinu i strpljenje.
"Više nisam životno ugrožen pacijent i ta činjenica pravi neopisivu razliku u mom fizičkom i psihičkom oporavku", kaže Aleksandra.
Bez obzira na period prilagođavanja koji i dalje traje, život bez stome doneo joj je veliku lakoću u odnosu na prethodne borbe.
Iskustvo sa atrofijom mišića ostavilo je snažan trag:
"U tridesetoj godini ponovo učite da hodate, a to menja čoveka."
Zbog toga je odlučila da se nakon narednih zahvata što pre vrati na noge. Iako je prva šestočasovna operacija zahtevala 48 sati strogog mirovanja na intenzivnoj nezi, čak je i tada radila vežbe u krevetu, čekajući trenutak kada će moći da napravi prvi korak.
Nakon definitivnog zatvaranja stome ustala je svega četiri sata posle intervencije.
Novi ritam života sa j-pouchom
Uspostavljanje kontrole nad unutrašnjim rezervoarom individualan je proces koji kod nekih pacijenata traje mesecima.
Aleksandra je svoj ritam pronašla za svega dve nedelje. Hitni odlasci u toalet ubrzo su prestali, a broj stolica stabilizovao se na tri do četiri dnevno.
Na početku su joj ljuspice psilijuma pomagale u zgušnjavanju stolice i smirivanju creva, ali joj danas dodatna suplementacija više nije potrebna.
Stroga disciplina u ishrani
Poseban izazov bio je povratak mirnog sna, koji zavisi od stroge discipline u ishrani.
Dok se organizam prilagođava novom sistemu, veoma je važno izbegavati kasne obroke kako bi se sprečile noćne neprijatnosti.
Aleksandra laganu večeru planira najkasnije do 17 časova kako bi omogućila organizmu da se isprazni pre odlaska na spavanje.
"Cilj nije nošenje pelena koje samo pogoršavaju iritacije kože, već kreiranje režima koji mi omogućava da spavam mirno celu noć", objašnjava ona.
Dok je život sa stomom dozvoljavao veću slobodu u ishrani, j-pouch je zahtevao stroga pravila.
Sve priprema bez masnoća, hrana je kuvana ili pečena, dok su kafa, alkohol i slatkiši potpuno izbačeni.
Sveže voće i povrće trenutno su zamenjeni termički obrađenim namirnicama, a posebno je oprezna sa orašastim plodovima.
"Jedna greška u ishrani košta me celog dana provedenog u toaletu, zato se držim onoga što mom organizmu prija", kaže doktorka iz Niša.
"Ne ignorišite simptome"
Njeno iskustvo pokazuje koliko relaps kod IBD pacijenata može da bude ozbiljan.
Samo jedan dan delio je trening u teretani od snažnih simptoma ulceroznog kolitisa.
Nažalost, put do dijagnoze nije bio brz, pa je stanje, koje je u početku tretirano kao stomačni virus, eskaliralo u toksični megakolon.
Zato danas apeluje na ljude da ne ignorišu simptome.
"Ukoliko osećate da nešto nije u redu, nemojte se ustručavati da promenite lekara ili potražite stručnjaka koji se usko bavi zapaljenskim bolestima creva", poručuje Aleksandra.
"Trenutno sam pacijent, ali zauvek lekar"
Iako je empatija suština njenog poziva, borba za sopstveno zdravlje donela joj je potpuno novo razumevanje pacijenata i problema zdravstvenog sistema.
"Iako uvek kažem da sam pacijent trenutno, a lekar zauvek, sada na tuđu patnju gledam kao na svoju", ističe ona.
Dodaje da joj je podrška ljudi na društvenim mrežama mnogo pomogla tokom psihičkog oporavka.
"Život nije savršen, ali je prelep i to je ono što želim da prenesem ljudima koji me prate. Volite život, negujte svoje telo, budite pozitivni i verujte da nakon kiše uvek dođu sunce i duga", poručuje doktorka iz Niša Aleksandra Dimitrijević.
Tekst: Stetoskop/Lepa&Srećna/ Radmila Ilić
BONUS VIDEO: