Kako se čak 80 odsto vitamina D stvara u koži pod dejstvom dnevne svetlosti, nije čudo što je njegov drugi naziv „sunčev vitamin“. Zato, da bismo svom telu obezbedili dovoljno vitamina D i tokom jeseni i zime, trebalo bi da dnevno provodimo najmanje pola sata na svežem vazduhu, savetuju stručnjaci.

Za deficit ovog vitamina kriv je i moderan stil života. Ne jedemo dovoljno masne ribe (a vitamin D je rastvorljiv samo u mastima) i sve se više odričemo životinjskih masti i jaja odnosno žumanaca. Ako tome dodamo i rad u zatvorenom prostoru, onda smo sigurni kandidati za probleme izazvane manjkom vitamina D.

Vitamin D je od ključnog značaja za funkcionisanje odbrambenog mehanizma u našem organizmu. Prema nekim istraživanjima, skoro polovina svetske populacije pati od oslabljenog imuniteta. Naučnici su utvrdili da aktiviranje tzv. T-ćelija, koje su nosioci imunološkog sistema, zavisi upravo od vitamina D. Ukoliko ga nema dovoljno, T-ćelije ostaju uspavane. Situacija se stalno pogoršava zato što ljudi sve više borave u zatvorenom prostoru, umesto na svežem vazduhu i suncu.

Osim toga što štiti od osteoporoze, vitamin D smanjuje rizik od nastanka raka dojke, debelog creva i prostate, kardiovaskularnih bolesti, oboljenja štitne žlezde, moždanog udara, gojaznosti...

Iako prekomerno izlaganje suncu povećeva opasnost od raka kože, umereno sunčanje i snabdevanje vitaminom D upravo je zaštita od tog malignog oboljenja. Takođe, ako se deca odmalena izlažu suncu (isključivo u periodima kada su UV zraci slabi), smanjuje se rizik od nastanka dijabetesa tip 1.

Procenjuje se da danas oko polovina starijih ljudi pati od deficita vitamina D zato što njihov probavni sistem gubi sposobnost da ga resorbuje iz hrane. Manjak vitamina D predstavlja problem za oko 60 odsto svetske populacije, dok je u zapadnoj civilizaciji ta stopa još veća, čak 80 odsto, pokazalo je istraživanje koje je sprovela Francuska medicinska akademija.

Autori ove studije upozoravaju na šest znakova koji mogu ukazivati na nedostatak „sunčevog vitamina“ u organizmu.

UMOR I ISCRPLJENOST

Vitamin D stimuliše kapacitet apsorbovanja kalcijuma i fosfora, povećava energiju, pospešuje imunitet. Ako se osećate umorno bez razloga, ako ste često pospani preko dana iako imate normalan san, uzrok bi mogla biti nedovoljna izloženost sunčevoj svetlosti. Nedostatak vitamina D obično se povezuje sa sindromom hroničnog umora. Nizak nivo ovog vitamina u telu izaziva i osećaj letargije, što je čest simptom kod starijih ljudi.

MIŠIĆNA SLABOST

„Sunčev vitamin“ igra važnu ulogu u održavanju mišićne mase. Istraživanja pokazuju da njegov nedostatak može izazvati sarkopeniju – smanjenje mišićne mase, uz pad mišićne snage i fizičke sposobnosti.

DEPRESIJA

Zimsku depresiju često uzrokuje manja izloženost suncu i deficit vitamina D, budući da upravo ovaj vitamin stimuliše stvaranje dva hormona sreće: dopamina i serotonina. Dopamin nas motiviše da preduzmemo akciju, ostvarimo svoje želje i ciljeve. Serotonin se luči u svakom trenutku u kom se osećamo važnim i posebnim. Ako smo duže vreme potišteni bez razloga, to može biti pokazatelj nedostatka vitamina D. Mnoge studije potvrdile su da sunčeva energija čini ljude srećnijim, ali i suprotno, da je manjak vitamina D usko povezan s mentalnim bolestima savremenog doba, kao što su napetost, nervoza, anksioznost, depresija.

Vedro raspoloženje leti dobrim delom dugujemo upravo ovom vitaminu. Međutim, on se teško apsorbuje ako se koriste kreme sa zaštitnim faktorom. Stručnjaci poručuju da ipak postoji način kako da istovremeno zaštitimo kožu, a da opet maksimalno iskoristimo sunce za dobijanje vitamina: provesti svakodnevno 10-15 minuta na suncu bez zaštitne kreme.

JUTARNJA UKOČENOST

Nedostatak vitamina D pogoršava simptome ne samo osteoporoze već i artritisa. Zglobovi se nedovoljno „podmazuju“, što dovodi do bolova i jutarnje ukočenosti.

SUVA KOŽA

Vitamin D ima značajnu ulogu u hidrataciji kože i tkiva, i pomaže kod mnogih kožnih bolesti. Ukoliko patite od izuzetne suvoće kože, to može ukazivati na njegov nedostatak, upozoravaju stručnjaci.

LOMLJIVOST KOSTIJU

Deficit vitamina D direktno izaziva smanjenu gustinu kostiju i sklonost lomljenju. Gubitak koštane mase, učestali prelomi i bol u zglobovima – mogu biti povezani s niskim nivoom vitamina D u organizmu. Kod dece manjak ovog vitamina dovodi do rahitisa. Naše telo prestaje sa izgradnjom koštane mase oko 30. godine, pa je zato važno obezbediti dovoljno vitamina D u kasnijim godinama da bismo se zaštitili od osteoporoze.

Osim sunčeve svetlosti, značajan izvor vitamina D jesu hrana i suplementi. Prirodan i ujedno najbolji način da svom telu obezbedite dovoljno ovog vitamina jeste redovno izlaganje dnevnoj svetlosti, uz odgovarajuću ishranu. Starijim osobama ponekad su neophodni suplementi, ali njih treba uzimati isključivo uz konsultaciju s lekarom, zato što prekomerni unos ovog vitamina može imati štetno dejstvo po organizam.

Najbolji izvor vitamina D su riblje ulje i riba (losos, haringa, skuša, sardina, som, tuna), pečurke, avokado, mleko, sir, jaja (posebno žumance), maslac, morske alge, kvasac. 

Tekst: Sonja Atanasijević

Izvor: Lepa&Srećna