Hronični stres niskog intenziteta se ponekad ne manifestuje nijednim vidljivim simptomom, ali njegova akumulacija vremenom može biti okidač brojnih bolesti ili dovesti do nesanice, nedostatka koncentracije, problema sa apetitom, gubitka energije i bezvoljnosti.

– Sa fiziološkog aspekta, stres predstavlja odgovor organizma na dejstvo nekog, obično štetnog, činioca odnosno stresora, u cilju adaptacije. U psihologiji i psihijatriji se obično govori o mentalnom ili psihološkom stresu (ili mentalnom distresu) koji može biti akutni ili hronični, objasnio nam je na početku razgovora prof. dr Igor Pantić, specijalista psihijatrije, vanredni profesor na Katedri za medicinsku fiziologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu i pridruženi profesor na Univerzitetu u Haifi u Izraelu. 

DATI OTKAZ, DA LI JE TO REALNO...

– Mentalni distres je nažalost često posledica faktora na koje mi ne možemo da utičemo. Na primer, problem stresa zbog toksične radne atmosfere na poslu bi mogao da se reši davanjem otkaza, ali to je za mnoge ljude neprihvatljiva opcija. Umesto ovakvog radikalnog pristupa „nulte tolerancije”, ponekad je bolje pokušati sa konceptom „smanjenja štetnosti” gde se, umesto direktnog delovanja na uzrok, pristupa saniranju štetnih posledica u nadi da ćemo tako omogućiti tranziciju ka stanju u kome je stres u potpunosti eliminisan, ističe prof. dr Pantić.

stres na poslu 2.jpg
Shutterstock  

Postoje psihoterapijske tehnike koje osobi mogu pomoći da bolje podnese verbalne napade kojima je svakodnevno izložena u radnoj sredini, odnosno da se smanji verovatnoća da takvi napadi značajno ugroze njeno mentalno zdravlje.

ŠTA JE KONCEPT SMANJENJA ŠTETNOSTI

– Koncept smanjenja štetnosti je inicijalno sa uspehom primenjen u lečenju bolesti zavisnosti, a potencijalno ima primenu i u drugim disciplinama. Na primer, u oblasti borbe protiv duvanskog dima, bezdimni proizvodi koji ne sagorevaju duvan već ga samo zagrevaju ili elektronske cigarete, prema nekim studijama, značajno redukuju izloženost nekim toksičnim hemijskim materijama, objašnjava profesor Pantić.

U oblasti ishrane, ovaj koncept se često zasniva na zameni štetnih prehrambenih proizvoda manje štetnim, sa manjom količinom masti i šećera. Korišćenjem ovakvog pristupa je možda moguće redukovati štetu nastalu kao posledica svakodnevnih stresnih situacija na koje mi ne možemo ili nemamo snage da utičemo. Budućnost će pokazati da li će ovakva primena koncepta smanjenja štetnosti dati rezultate u smislu smanjenja incidencije mentalnih poremećaja udruženih sa psihološkim stresom. 

Svi znamo da je najzdravije ostaviti cigarete u potpunosti, ali u praksi, veoma mali broj pušača uspe u tome. Sve veći broj stručnjaka usvaja ideju da smanjenje štete nije bolje od zaustavljanja ili totalne promene, ali je bolje od nastavka prvobitnog ponašanja. U velikom broju zemalja, poput Engleske, Amerike, Švedske, Novog Zelanda, Grčke, Norveške, koncept „smanjenja štetnosti“ primenjuje se kako bi pušači imali mogućnost izbora manje rizične varijante u konzumaciji nikotinskih proizvoda. Napredak u nauci i tehnologiji omogućio je da postoje manje štetne alternative klasičnim cigaretama.

Tekst: Promo