MEDICINSKE DIJETE KOJE PREPISUJU DOKTORI: Tečna, pire ili regularna ishrana - koja je za vas?

Za razne dijete danas se piše da su "medicinske", ali zapravo ne postoji jedan režim ishrane koji bi odgovarao svim pacijentima.

Kardiološka dijeta ima nizak procenat masnoće i soli i preporučuje se kardiološkim bolesnicima. Manje od 30 odsto kalorija treba da dođe iz masnih namirnica, prženja hrana i kofein nisu dozvoljeni. Od mesa, preporučuju se ona sa niskim sadržajem masti.

Tečna dijeta

U ovoj dijeti su dozvoljeni proceđeni sokovi, od kojih se ne nagomilavaju ostaci u sistemu za varenje. Uzimaju se isključivo tečnosti na sobnoj temperaturi, a lekari prepisuju ovakvu ishranu pre nekih ispitivanja, kao i posle operacija.

Dijabetičarska dijeta

U dijabetičarskoj dijeti su ograničene namirnice bogate ugljenim hidratima, proteinima i masnoćom. Precizne količine i izbor zavise od kalorijskog nivoa, a on se određuje na osnovu godišta pacijenta, njegove građe (visine, težine) i fizičke aktivnosti koju redovno praktikuje. Nisu dozvoljene namirnice sa koncentrisanim šećerom, već samo zamene za šećer.

Dijeta sa kašastim sokovima

Dijeta sa kašastim sokovima se prepisuje onima koji imaju problema sa žvakanjem, gutanjem ili varenjem čvrste hrane. Često se preporučuje i kao prelazni tip ishrane između tečne dijete i čvrste hrane.

Dijeta bogata vlaknima

Dijeta bogata vlaknima je veoma korisna za osobe koje pate od zatvora, hemoroida i divertikuloze. Pomaže i kod iritabilnog kolona koji izaziva dijareju, konstipaciju, bolove i grčeve u stomaku. Mnogi lekari smatraju i da je korisna ako neko ima dijabetes i visok holesterol. Ako želite da praktikujete ovu dijetu, dodajte u svoju ishranu sveže voće i povrće svakog dana i jedite više zrnevlja, orašastih plodova i mahunarki.

Dijeta protiv masnoća i holesterola

Ako imate previše masnoća ili holesterola u krvi, lekari preporučuju da ukupna količina masti u hrani ne pređe 50gr dnevno. To znači da treba smanjiti količinu putera, ulja, margarina, izbaciti masna mesa, jake kolače, testa.

Dijeta s malo proteina

U ovoj dijeti je smanjen unos mleka, mesa, skroba i povrća bogatog skrobom. Dozvoljeno je između 20 i 60gr proteina dnevno.

Dijeta bez soli

Ova dijeta podrazumeva da u dnevnom unosu ne bude više od 2gr soli. To znači da se ne dodaje so tokom pripreme jela, a namirnice bogate solju, kao što su slanina ili kobasice, nisu uopšte dozvoljene. Za začinjavanje hrane koriste se samo biljni začini.

Dijeta bez koncentrovanog šećera

U ovoj ishrani su zabranjeni prosti ugljeni hidrati ili rafinisani šećeri. To znači da nisu dozvoljeni ni med, razni sirupi, melase, džemovi. Ne jedu se kolači i pite, ne piju se zaslađena pića.

Pire dijeta

Kašasta dijeta se često naziva i pire dijeta, jer sva hrana treba da bude konzistencije pire krompira. Zahvaljujući tome, ona se lakše guta i manje je žvakanja. Ukoliko lekar drugačije ne naglasi, ova hrana sme da bude začinjena.

Bubrežna dijeta

Za bubrežne bolesnike, u dijeti se ograničava količina natrijuma, fosfora, proteina a nekad i tečnosti.

Laka dijeta

Laka dijeta se prepisuje onim pacijentima kojima treba olakšati varenje, a lekar će naglasiti da li hrana treba da bude i bez začina. U principu, treba ograničiti količinu masnoća i vlakana u jelima. Takođe, zabranjen je i kofein.

Pročitajte i jelovnik za bazičnu medicinsku dijetu za koju mnogi pogrešno veruju da je propisana na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, poznatoj kao VMA.

BONUS VIDEO:

Tekst: Lepa&Srećna / J.G.