mediteranska-dijeta-sta-sme-da-se-jede-a-sta-ne-lista-namirnica-i-jelovnik-kpk

Mediteranska dijeta se zasniva na tradicionalnim zdravim navikama ljudi koji žive u zemljama na obali Mediteranskog mora, uključujući Francusku, Grčku, Italiju i Španiju.

Ovaj način ishrane se donekle razlikuje od zemlje do zemlje, kao i od regiona do regiona, tako da ne treba da vas čudi što se ponekad definicije razlikuju.

Međutim, u principu, to je ishrana koja uključuje dosta povrća, voća, mahunarki, kao i orašastih plodova, integralnih žitarica i ribe.

Meso i mlečni proizvodi se takođe nađu na stolu ali ređe i u manjim količinama.

Najbolja dijeta

Koja dijeta je najbolja - ne samo za mršavljenje - već i za ukupno zdravlje organizma?

To je pitanje koje nas posebno interesuje u svetlu borbe sa korona virusom - kada se treba osloboditi gojaznosti ali i očuvati imunitet?

To je pitanje kojim se bavi čitava kampanja "Kalorijama protiv korone" koju "Lepa&Srećna" vodi pod sloganom "Zdravlje u vašim rukama".

Dajemo vam najjednostavniji vodič za ovu dijetu, za koju se lekari i istraživači širom sveta slažu da je najzdraviji način ishrane koji će vam pomoći da se oslobodite gojaznosti a da pritom ojačate zdravlje i na mnoge druge načine.

ŠTA SE REDOVNO JEDE U MEDITERANSKOJ DIJETI

Povrće, voće, orašasti plodovi, krompir, hleb i peciva od integralnog brašna, riba i morski plodovi, različite semenke, hladno ceđeno devičansko maslinovo ulje i dosta začina.

ŠTA SE JEDE U UMERENOJ MERI

Živinsko meso - piletina i ćuretina, jaja, sir i jogrut.

ŠTA SE JEDE VEOMA RETKO

Crveno meso.

ŠTA SE NE JEDE U MEDITERANSKOJ DIJETI

Zašećereni napici, rafinisano i prerađeno brašno, rafinisana ulja, mesne prerađevine i druge visokoprerađene namirnice.

NEZDRAVI SASTOJCI U HRANI KOJU TREBA DA IZBEGAVATE

Dodati šećeri: keks, čokolade, sladoled, bombone, bezalkoholna pića.

Rafinisane žitarice: beli hleb, testenina od belog brašna.

Trans masti: margarin i druge prerađevine (testa, slatkiši).

Rafinisano ulje: ulje suncokreta, soje, konoplje.

Mesne prerađevine: kobasice, salame, viršle.

Visoko prerađena hrana: sve što ima etiketu "snižene masnoće" (obično se zbog ukusa mora dodati šećer").

ZDRAVE NAMIRNICE I SASTOJCI

Povrće: paradajz, luk, šargarepa, karfiol, brokoli, spanać, kelj, krastavac.

Voće: jabuke, banane, pomorandže, kruške, jagode, grožđe, urme, smokve, lubenice, breskve.

Semenke i orašasti plodovi: bademi, lešnici, orasi, indijski orasi, suncokretovo seme, bundevino seme.

Mahunarke: pasulj, grašak, sočivo, leblebija, kikiriki.

Korenasto povrće: krompir, batat, jam.

Integralne žitarice: ovas, žuti pirinač, kukuruz, heljda, pšenica, raž, ječam (i svi hlebovi i paste od ovih žitarica).

Ribe i morski plodovi: losos, sardine, pastrmka, tuna, skuša, rakovi, školjke.

Živinsko meso: piletina, ćuretina i pačetina.

Jaja: kokošija, pačija, prepeličja.

Mlečni proizvodi: jogurt, grčki jogurt i sirevi.

Začini: beli luk, bosiljak, nana, ruzmarin, žalfija, cimet, biber.

Zdrave masnoće: Devičansko maslinovo ulje, masline, avokado i ulje avokada.

ŠTA SE PIJE U MEDITERANSKOJ DIJETI

Prvo i najvažnije piće u ovom režimu ishrane je voda.

Moguće se uključiti vino, ali isključivo u umerenim količinama - 1 čaša crnog vina dnevno je dozvoljena osim u slučaju onih koji imaju problem sa alkoholizmom.

Takođe, treba naglasiti da je ovo opciono i da nipošto ne predstavlja obavezni sastojak dijete.

Od drugih napitaka, prihvatljivi su čaj i kafa, ali treba izbegavati zašećerena pića što uključuje i voćne sokove. Ceđeno voće mora biti kontrolisano u pogledu visine nivoa šećera.