Beba Bajalski: Žena ne sme da gubi ženstvenost ni ako radi muški posao

Kao ćerka čuvenog dopisnika Politike Riste Bajalskog, obrela se u Moskvi, gde je završila poznatu pozorišnu akademiju Gitis. Potom je stekla sertifikat londonskog PR instituta, a zatim internacionalnu biznis-diplomu Kembridža. Međutim, životno i radno iskustvo navelo je Bebu Bajalski da se profesionalno posveti konsaltingu i lajf koučing: 

Potrebni su veliko iskustvo i širina da bi neko uspešno mogao da savetuje druge kako se komunicira, što je ona stekla radeći u Moskvi na značajnoj poziciji u zapadnoj kompaniji, leteći stalno između Evrope, Rusije i Istoka. Dolazila je u kontakt s brojnim nacijama i njihovim mentalitetom radeći kao međunarodni pregovarač. Poznata po strpljenju i želji da uvede ljude u dijalog koji vodi dogovoru i poslovnom rezulatatu, Beba našim i stranim firmama nudi originalnu uslugu konsaltinga za pregovore.

Kao pregovarač s velikim iskustvom, ona pomaže firmama u analizi i pristupu pregovorima, u zavisnosti od mentaliteta i stavova potencijalnih partnera. Takođe, ona i lično u svojstvu konsultanta obavlja pregovore za firme. To je princip outsourcing, koji i manjim firmama omogućava vrhunske specijaliste sa strane.

Druga oblast u kojoj je Beba Bajalski specijalista jeste lajf koučing, takođe vrsta konsaltinga, ali za privatni život, s naglaskom na muško-ženskim odnosima. Pri tom se ne misli samo na odnose u vezama, već generalno na dijalog polova. Kao najvažniji činilac uspešne komunikacije, pa i one između muškaraca i žena, kako u poslovanju tako i u vezama, Beba navodi uzajamno poštovanje: 

„Moje muške kolege i poslovni partneri ne moraju da me vole kao sestru, ženu ili drugaricu, ali ako postoji uzajamno poštovanje ličnosti, mi već imamo zdravu platformu za razgovor. Ako su sa obe strane razumni ljudi, onda nije bitno ko je muško a ko žensko, nego se jednostavno ulazi u razgovor o poslu koji treba obaviti. S druge strane, čak i ako žena radi pretežno muški posao, kao ja, nikako ne sme da gubi ženstvenost. Žena nije ništa moćnija ako se ponaša ili odeva kao muškarac. Ja sam u fabričke pogone u Uzbekistanu išla u suknji i na štiklama", sa osmehom tvrdi Beba.

"To je primer kako treba imati svoj ženski identitet iako radite muški posao. Nije bitno samo odevanje, naravno, ženstvenost je i ponašanje. Bila sam na stotinama poslovnih večera kada bi muškarci malo popili i opustili se posle potpisivanja velikih ugovora, pa i tu sam zadržavala ženstvenost. Znači, ako neko pored mene popije pet votki, ja mogu da nazdravim i popijem jednu, ali se neću takmičiti s njim. Istovremeno, mojim poslovnim partnerima nije bilo svejedno da li ću se sama noću vraćati kolima kući, što je 90-ih u Moskvi bilo rizično. Često su mi nudili da me isprate, što ja nikad nisam odbila samo da bih pokazala neku imaginarnu emancipovanost. Smatrala sam da je to divan i muževan potez s njihove strane i sa zahvalnošću ga prihvatala. Ja sam za ravnopravnost, a ne za istovetnost", ističe ona.

Kada je reč o ljubavnim vezama, Beba Bajalski tvrdi da ljubav nije dovoljna, već da je važno i ono što smo generalno zaboravili: uzajamno poštovanje:   

„Bila sam u braku 18 godina. Udala sam se veoma mlada za predivnog čoveka, ruskog Jevrejina, koji je, nažalost, prerano preminuo. Pre braka zabavljali smo se četiri godine i to je bila devojačka ljubav koja se kasnije razvijala u braku, dobijala razne obrte. Oboje smo se razvijali u tom odnosu. Tu jeste bila važna ljubav, ali ona sama po sebi sve ne rešava. Najvažniji sastojak uspešnog braka je uzajamno poštovanje. Ako bi moj muž došao sa službenog puta u tri ujutro, ja bih ustala i dočekala ga sa čajem ili podgrejala supu sa osmehom, mada sam ujutro morala na posao. On bi s praga osetio toplinu doma. Manje bih spavala, ali meni nije bilo teško zato što sam to isto i ja doživljavala od njega", kaže naša sagovornica.

Pročitajte na sledećoj strani kako sačuvati ženstvenost i kako se ponašati kada jedna strana ugađa u vezi, a druga to ne ceni dovoljno...

PageBreak

Dešava se da samo jedna strana ugađa, a druga to ne ceni dovoljno. Šta raditi u tom slučaju? 

"Upravo na takvim slučajevima radim u privatnom lajf koučingu. Ne sme se u vezi opustiti i primati zdravo za gotovo ono što se dobija od partnera. Čovek mora da bude prisutan i da shvata šta druga strana čini za njega, a ne da obezvređuje njene poteze. Šta znači biti stalno prisutan? Evo, meni se događalo da muž ode poslovno u Pariz i da mi se posle pet dana javi i predloži da u petak posle posla doletim iz Moskve i s njim provedem vikend.

Bilo mu je žao da s poslovnim partnerima obiđe sva lepa mesta u Parizu, a da to ne podeli sa mnom, naročito restorane jer je bio veliki gurman i ljubitelj francuske kuhinje. Dakle, u takvoj sitaciji šta je značilo da ja budem prisutna? Jednostavno, taj njegov predlog ne bih olako odbacila i rekla: hajde neki drugi put. Smesta bih kupovala kartu, uzimala torbu s tri stvari, s posla trčala na aerodrom i letela! Postupajući tako, nisam propuštala divne trenutke s mužem, izložbe, večere s prijateljima ili šetnje. To znači biti prisutan: akcija, bez mnogo dogovaranja ili rasprave oko jednostavnih stvari. Ako je on izrazio dobru volju, ja alertno odgovaram dobrom voljom sa svoje strane!", kaže Beba.

Čitajući ovo, neko će možda pomisliti kako je lako imati skladan brak kada se ima para. Mnogi parovi su danas u teškoj situaciji, bez posla i nezadovoljstvo prenose i na lične odnose? 

"Nažalost, sada je dosta uvreženo mišljenje da su pare osnova dobrog braka. Znam veoma bogate ljude koji imaju nezadovoljavajući privatan život. Tvrdim da osnova dobrog odnosa nije novac, već da se partneri međusobno cene. Dok smo se kao mladi zabavljali, naravno da nije imao para da me vodi po „parizima“ niti bilo gde, pa čak ni u kafić. Ali on bi smislio kako da iskoristimo lep dan, odemo u šetnju ili bioskop. Znali smo i da samo sedimo na klupi i ližemo sladoled. Mi smo dosta godina provodili upravo tako i ja u tome nisam nalazila ništa manje zadovoljstva nego kasnije na putovanjima u Pariz, Berlin, London. Jednostavno, gledali smo jedno u drugo i bez para i sa njima - znatno kasnije". tvrdi Lisina sagovornica.

Pored nedostatka poštovanja, postoji još jedan važan činilac koji remeti sklad današnjih veza. To je nestrpljenje, objašnjava ona: 

"Ljudi hoće sve i odmah. Počinju vezu i misle da će se dobar odnos desiti čarobnim štapićem. Odmah očekuju da će imati sve, uključujući i to da oboje budu zaposleni, da imaju svoj stan i slično. Ako imaju neki problem, onda odmah nastaju sukobi. Ali ako dvoje zaista žele da koračaju kroz život zajedno, to jeste moguće, bez obzira na probleme. Ja sam sa svojim mužem prvo iznajmljivala sobu, pa smo polako sticali novac i evoluirali zajedno, da bismo posle bili srećni što iznajmljujemo stančić, pa nakon dosta godina i kupili svoj stan. Ali novac nam nikada nije bio prepreka da gradimo međusoban odnos. Treba biti strpljiv i ceniti ako ste naišli na nekog s kim možda možete da gradite nešto. Mi u potrošačkom društvu patimo od sindroma bacanja, pa je tako i u vezama: niko ne pokušava da nešto popravi, svi odmah bacaju i nabavljaju novo. Ako partner smesta ne ispuni uslove koje smo zamislili, najlakše nam je da ga odbacimo i zamenimo drugim. Ako je odnos potpuno neuspešan, svakako da ga treba prekinuti, ali treba imati i malo strpljenja".

Još jednu pojavu Beba smatra veoma važnom, mada to može da zvuči staromodno: gubitak ženstvenosti kod žena i muževnosti kod muškaraca. Da bismo to povratili, treba da se uključimo svi, žene i muškarci. Počnimo od svog izgleda: 

"Ranije su naše muškarce smatrali najnaočitijima u Evropi, oblačili su se gospodstveno. Sada često zapostavljaju svoj izgled, ne nose cipele, šetaju u trenerkama i patikama. To nije oblačenje za odrasle muškarce, već za dečake ili za trening. Misle da odeća nije važna, ali odeća nam diktira ponašanje. Može se i bez velikih para lepo obući. Jednostavne pantalone ili farmerke, uz košulju i cipele: kad to obuče, muškarac počinje da hoda pravo i muževno. S druge strene, žene se sviđaju muškarcima kada ne zapostave stvari koje ih čine ženstvenima: treba se doterati, što ne znači obući balsku haljinu na svakom mestu. Doteranost i damski izgled žene je njen izraz poštovanja i sebe i muškarca s kojim izlazi. Ako izađe s njim u pocepanoj trenerci, kako da se on oseća muževno, a ona ženstveno?", završava Beba.

Tekst: Nikola Pešić