Vitamin A je neophodan za zdrave oči i kožu, dobar vid i odbranu organizma od opasnih infekcija, a evo koji simptomi ukazuju da vam nedostaje ovaj vitamin, piše Lepa & Srećna. 

Nedostatak vitamina A može da uzrokuje različite opasne bolesti kao što su celijaklija, cistična fibroza, infekcija creva, bolest pankreasa, ciroza jetre, degenerativne promene na oku, psorijaza, reproduktivni poremećaji, probavne smetnje, vaginalne infekcije, a kod trudnica degenerativne promene na fetusu.

Simptomi koji ukazuju na ovu avitaminozu su: infekcije, naročito grla i pluća, usporeni rast i razvoj kostiju kod dece i tinejdžera, neplodnost, spontani pobačaj, problemi sa očima i vidom (suvoća oka, izrasline na oku, slab vid...), suva koža, kosa i svrab. Ako imate neki od ovih simptoma, uradite analizu krvi, a eventualni manjak vitamina A izlečite izhranom bogatom mlečnim proizvodima, jaja, riba, džigerica, povrće i voće bogato beta karotenom (šargarepa, krompir, crvena paprika, zeleno povrće, mango i kajsija).

DA LI SE STALNO OSEĆATE UMORNO: kada je svakodnevna iscrpljenost opasan alarm za posetu lekaru

Odmorili biste se, ali nemate kad? Stalna iscrpljenost štetna je za zdravlje, a i te kako smanjuje radnu sposobnost!

Najčešće znamo zašto smo umorni: radni dan potrajao je dvanaest sati, skupilo se nekoliko noći lošeg sna, radili smo nešto što je fizički naporno. Kad se naspavamo, proći će. Ali šta kad živimo sa stalnim osećajem iscrpljenosti, a ne možemo da upremo prstom u krivca? Ne bančite noćima, posao nije zahtevan, maraton ste preskočili ove godine...

Mnogo ljudi oseća konstantan umor a da ne zna pravi razlog. Možemo li sve jednostavno pripisati modernom načinu života? Pa... istina je da radimo drugačije poslove od onih koje su radili naši preci, jedemo drugačiju hranu, drukčije provodimo slobodno vreme, a drukčije su i navike spavanja. Ima nešto u tome, ali ne znači da svakodnevni osećaj umora treba uzeti zdravo za gotovo i pomiriti se s njim.

Ako smo kao uzrok isključili bolesti poput anemije, dijabetesa, problema s tiroidnom žlezdom, depresiju, reumatoidni artritis i apneju (prekid disanja u snu), verovatno je greška naša - ne odmaramo se dovoljno. Umorom telo signalizira da moramo da se zaustavimo. Kad smo umorni, sposobnost obavljanja neke aktivnosti slabi ili se gubi; lošiji smo radnici, ne možemo da se usredsredimo niti da budemo kreativni, lošiji smo roditelji, lošiji vozači. Umor nas ometa i u obavljanju najobičnijih, svakodnevnih aktivnosti. Na sreću, kad se odmorimo, opet smo oni stari. Jedini problem je to što često za odmor nemamo vremena.

PROČITAJTE JOŠ: DR NADEŽDA BASARA O LEČENJU RAKA: kakve efekte daju kanabis, metadon i lečenje matičnim ćelijama kod obolelih od karcinoma

Malo je poslodavaca koji ne očekuju da radimo i duže od onih osam sati iz zakona o radu, a kad napokon stignemo kući, na glavu nam se sruče domaći zadaci naše dece, slobodne aktivnosti i potreba da se i njima posvetimo. Kad su konačno u krevetu, pristavimo sutrašnji ručak i bacimo se s peglom na poslednju rundu veša. Bilo bi bolje da smo već u osam seli da gledamo omiljenu seriju, ali najčešće sebe ne štedimo do poslednjeg atoma snage. Šta je sa onim "osam sati rada, osam sati odmora i osam sati sna"? Preumorni smo da bismo o tome razmišljali. Grešimo obećavajući sebi odmor sutra, za vikend, za praznike koji nikad ne dolaze (dođu, ali mi tada imamo drugog posla), ili su pak previše kratki da bi nam značili. Osim toga što je loš za svakodnevno funkcionisanje, dugotrajni umor loš je i za naše zdravlje.

Kliknite OVDE da pročitate nastavak teksta!

PageBreak

Ako želimo da budemo odgovorni prema svom telu, treba da se odmaramo svaki dan, svake nedelje i svake godine. I dnevni odmor, i vikendi, i godišnji nečemu služe. Treba to da radimo stalno, pre nego što se tako umorimo da se više i ne možemo odmoriti jer bi oporavak predugo trajao. Vikend nije odmor ako kući donesete gomilu papira s posla. Da, radićete u mirnijem okruženju, tempom koji sami diktirate, ali nećete se odmoriti radeći posao od kojeg ste postali umorni. Odmor je, po definiciji, određeno vreme u kojem ne radimo aktivnost koja je izazvala umor, nakon čega će se radna sposobnost opet vratiti. Znate ono: zaboli vas ruka od ribanja pločica, pa je promenite. Ribaćete levom dok se desna ne odmori.

Ali nije jedini odmor ležanje ili spavanje. Možete da se odmorite i menjajući aktivnost (aktivni odmor). Vratimo se opet rukama: jeste li znali da umor, na primer, u desnoj ruci brže prođe ako u vreme kad se ona odmara leva radi? Isto je i s nama. Ukoliko zamenimo jednu aktivnost drugom, često ćemo se bolje odmoriti nego da smo samo mirovali. Posebno je dobro izmenjivanje vrsta aktivnosti: ako radimo pretežno intelektualni posao, fizička aktivnost će nam biti odmor, i obrnuto. Eto objašnjenja zašto smo baš kad je trebalo učiti za ispit imali veliki poriv da pečemo palačinke i peremo prozore. I zašto danas kad vam neki rok stoji nad glavom imate poriv da presložite celu kancelarijsku arhivu.

PROČITAJTE JOŠ: KAKO DA RAZLIKUJETE BEZOPASNI MLADEŽ I OPASNI MELANOM: doktor sa VMA vas uči kako da sami pregledate mladež (5 KORAKA PRE ODLASKA KOD SPECIJALISTE)

Izraz "biti umoran" često upotrebljavamo kao jednostavno objašnjenje za različite situacije koje mogu da budu povezane sa umorom, ali nisu umor. Ako se ujutro osećate kao prebijena mačka, ne možete da se izvučete iz kreveta i čini vam se da ste umorniji nego uveče kad ste legli, a lepo ste odspavali, verovatno nije reč o umoru.

Često taj osećaj mešamo s nedostatkom motivacije. Da li smo stvarno preumorni ili nam se ne radi ono što je planirano?

Međutim, gubitak volje za neku aktivnost nije isto što i umor. Osećati se umorno nije isto što i biti umoran, a biti umoran "od svega", "od života", može da krije dublje razloge nezadovoljstva, pa je možda vreme da posetite lekara.

Izvor: Kurir