Aleksandrini koferi putovali su od Maroka, preko Senegala do Francuske, onda za Venecuelu, da bi ih konačno raspakovala u Srbiji. Već petnaest godina prati ritam beogradskih ulica, a kada padne noć, transformiše se u damu iz 1001 noći i podučava devojke i žene orijentalnom plesu. Aleksandra Gruden, Francuskinja, postala je Beograđanka kada se ovamo doselila sa suprugom i detetom iz prvog braka. Ali njihova priča započela je još davno u Nici.

- Upoznali smo se dok je on radio u Francuskoj, a prethodno je godinama živeo u Beču. Sreli smo se nekoliko puta, dopao mi se, ali nisam bila zainteresovana za nešto trajnije jer sam imala sina od godinu i po dana iz prvog braka. Privukla me je njegova egzotičnost, a kako je često putovao, nije postojala opasnost da će me to trajno vezati. Međutim, prevarila sam se - šali se Aleksandra, dok nam na tečnom srpskom jeziku priča svoju životnu priču.

PROČITAJTE JOŠ: ON JE ČETVOROSTRUKI PRVAK SVETA U HARMONICI: upoznajte maestra Petra Marića

Zajednički plan nije bio život u Srbiji jer je on tada radio za jednu američku firmu.

- Kada smo dobili dete, poželeo je da više ne putuje toliko. Pokušao je da nađe drugi posao u Francuskoj, ali nije uspeo jer po njihovim kriterijumima nije imao dovoljno znanje pisanog francuskog, iako govori četiri jezika. Onda su se 2003. godine ovde otvorile neke mogućnosti i mi smo bili spremni da pokušamo - kaže naša sagovornica.

Ta odluka je začudila porodicu i prijatelje - na pomen Srbije svi su bili sumnjičavi.

- Mislim da je meni bilo lakše nego mom mužu, jer nisam imala predstavu o tome šta me čeka. Znala sam da uvek mogu da se vratim ako mi se ne svidi. S druge strane, on je imao sliku Jugoslavije koje više nije bilo i teško se suočio s realnošću. Jedina dilema bila mi je zbog sina iz prvog braka. On je već imao sedam godina i njegovom ocu nije bilo lako što će mu sin živeti u Srbiji - objašnjava Aleksandra.

Odmah je počela da uči srpski.

- Padeži su mi bili najteži, a imala sam muke i da savladam akcenat. Naša deca idu u francusku školu, ali pričaju i srpski, tako da nam je u kući uvek haotično: zavisno od inspiracije, pričamo na srpskom, engleskom ili francuskom - otkriva naša sagovornica.

Njen prvi utisak bio je da Beograd mnogo liči na Kazablanku, gde je živela do jedanaeste godine.

- Sličnost se ogleda u mentalitetu, vi ste po temperamentu mnogo bliži Marokancima nego Francuzima i zato sam odmah osetila bliskost. Orijent je kod vas još uvek prisutan, u ljudskoj toplini, porodičnim odnosima, hrani... Nikad ništa nije do kraja sređeno i organizovano, ali ljudima to nije problem - ističe Aleksandra.

KAKO JE ALEKSANDRA OTKRILA ORIJENTALNI PLES PROČITAJTE NA SLEDEĆOJ STRANI

PageBreak

Među prvima je otvorila školu orijentalnog plesa Nedjma.

- Odmalena sam igrala balet i džez-balet, a orijentalni ples sam otkrila po povratku u Francusku, od Tunižanke koja ga je naučila u Egiptu. To je zapravo umetnost, veoma je ozbiljan i slojevit. Osnove se brzo savladaju, ali za napredniji nivo treba da osetite kulturu, da razumete muziku i tekst, koji je poput književnosti. Ranije mi je smetalo što se trbušni ples poistovećuje s kafanskim, ali više ne obraćam pažnju. Plešem za svoju dušu, a to mogu da cene možda samo obrazovani Arapi - kaže Aleksandra.

Najviše su je začudila naša shvatanja u vaspitanju dece.

PROČITAJTE JOŠ: EKSKLUZIVNO: Novak Đoković prvi put otvoreno priča o ćerkici Tari

– Čini mi se da se prema deci ovde odnosite kao da ona ništa ne razumeju. Na primer, kada majka treba da ode na posao, ona to ne objasni detetu, već iskoristi trenutak kada ono ne gleda da se iskrade. Takođe, deci često ne kažete istinu jer mislite da ne mogu da je shvate. To stvara nezrele ljude. Znam mnoge majke koje se dovoljno ne bave decom već ih ostavljaju kod babe i dede, jer je navodno to njihova obaveza. U Francuskoj toga nema. Babe i dede, ako su zdravi, imaju svoj život i nisu dužni da čuvaju unučiće. Ja sam se s mamom uvek dogovarala i ona ih je čuvala kada to želi i može – priča Aleksandra Gruden.

Tekst: Vanja Ostojić

Izvor: Lepa & Srećna