Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika koje su objavljene u „Službenom Glasniku RS“, br.94/2016, a primenjuju se od 01. juna 2017. godine,  definisano je krivično delo polno uznemiravanje i to članom 182a, na sledeći način: 

PROČITAJTE JOŠ: ŠTA JE SEKSUALNO UZNEMIRAVANJE: primeri i postupci koji izazivaju neprijatnost, poniženje i osećaj stida

(1) Ko polno uznemirava drugo lice, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.

(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prema maloletnom licu, učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.

(3) Polno uznemiravanje jeste svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.

(4) Gonjenje za delo iz stava 1. ovog člana preduzima se po predlogu.

Ovo krivično delo je po prvi put inkriminisano našim krivičnim zakonodavstvom.

PROČITAJTE JOŠ: KAKO DA SE ODBRANITE OD SEKSUALNOG UZNEMIRAVANJA: ako vam dobacuju, zvižde ili dodiruju na ulici ili u tramvaju

Učinilac ovog krivičnog dela, dakle može biti svako lice bez obzira na pol, a isto se odnosi i na žrtvu. Po definiciji krivičnog dela moguće je da je učinilac muškarac, a žrtva žena ili obrnuto, ali takođe i da su učinilac i žrtva istog pola. Moguće je da učnilac bude jedan od supružnika, a drugi supružnik žrtva, dečko, devojka, vanbračni partneri i sl.

Prema zakonskom opisu krivičnog dela, potrebno da se desi više radnji kojima se stvara neprijatna i uvredljiva atmosfera.

Radnja izvršenja je svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje, dakle bilo koje ponašanje učinioca koje mora biti takvo da ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica u sferi polnog života.

Izvor: Pravni portal

Kako navodi Politika, od kada su stupile na snagu izmene KZ-a pa do juna 2018. godine, 22 osobe podnele su tužbu za proganjanje i polno uznemiravanje i na taj način zatražile od suda da ih zaštiti od onih koji njihovo "ne" nisu prihvatili kao odgovor. Iako je ovaj pravni akt preveden kao "zakon protiv udvaranja", sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu i njegov portparol Ivana Ramić ističe da zakonodavac ne brani udvaranje, ali ne dozvoljava maltretiranje.

– Udvaranje je komunikacija koja odgovara i jednoj i drugoj strani i zbog koje se niko ne oseća neprijatno i zastrašeno. Međutim, ako je to udvaranje ili deljenje komplimenata konstantno i izaziva neprijatnost, strah i nelagodnost, onda je to proganjanje. Drugim rečima, proganjanje je udvaranje koje je suprotno volji drugog lica. Krivična prijava za polno uznemiravanje ili proganjanje podnosi se policiji ili tužilaštvu, a sud utvrđuje šta se dogodilo, uzimajući u obzir i subjektivni osećaj te osobe – ističe ona.

Zakonodavac je precizirao da proganjanje čini onaj koji u toku određenog vremenskog perioda drugu osobu bez njenog pristanka prati, uhodi, zloupotrebljava njene podatke, vrši uznemiravanje telefonom, direktnom komunikacijom ili slanjem SMS-ova, slanjem mejlova ili putem društvenih mreža. Za postojanje krivičnog dela nije bitno da li se progonilac i žrtva poznaju i da li su bili u nekoj vezi. Za ovo krivično delo predviđena je kazna zatvora od tri meseca do pet godina, a u slučaju smrti progonjene osobe ili njoj bliskog lica zaprećena je kazna zatvorom od jedne do deset godina.

Donošenju ovog zakonskog akta, podsećanja radi, prethodile su debate u javnosti koje su predvodili zagovornici teze da će muškarci prestati da se udvaraju ženama, zastrašeni idejom da će biti sudski procesuirani zbog davanja komplimenata. U mnogim firmama na Zapadu zabranjeni su emotivni odnosi između zaposlenih, a svaka osma američka firma ima striktna pravila o vezama na poslu.

Na pitanje da li je granica između udvaranja i proganjanja zaista tanka, psiholog Maja Antončić objašnjava da je uvek važan kontekst u kome se neka komunikacija odvija.

– Jedan isti kompliment može biti i udvaranje i mobing i seksualno uznemiravanje, u zavisnosti od toga kako osoba reaguje na njega. Ako žena na komplimente ne reaguje ili jasno stavi do znanja da joj ne prijaju takve izjave, ako ne odgovara na SMS-ove udvarača, niti se javlja na telefon kada vidi identifikaciju poziva, ako ignoriše mejlove, jasno je da ne želi ni komunikaciju ni udvaranje. Odrasli ljudi savršeno dobro razumeju neverbalnu komunikaciju drugih ljudi i umeju na njihovim licima da "pročitaju" bazične emocije kao što su radost, tuga, strah, gađenje, iznenađenje, gnev... Nema zabune oko toga kakvu reakciju izazivaju naši komplimenti. Zaboravlja se da je za ljubav potrebno dvoje, a ne jedna uporna osoba – zaključuje ona.

Međutim, stiče se utisak da zakonodavci baš i ne veruju u sposobnost svojih građana da razumeju osnovnu neverbalnu emotivnu komunikaciju, a broj zakona kojima se država meša u muško-ženske odnose u raste iz dana u dan. Nedavni primer Švedske najbolje svedoči o tome. Nedavno je usvojen zakon koji predviđa da će ljudi morati da dobiju eksplicitan pristanak druge osobe na seksualni odnos, a u suprotnom će se smatrati silovanjem.