Đurđevdan, jedan od najvažnijih prolećnih praznika u srpskoj tradiciji, vekovima se slavi uz posebne običaje za zdravlje, sreću i blagostanje. Ovaj praznik ne simbolizuje samo dolazak proleća, već i buđenje života, nade i novih početaka. Prisetimo se običaja koje su praktikovali naši stari i koje vredi zadržati i danas.
1. Đurđevdanski venčići od bilja i cveća
Na Đurđevdan se rano ujutru bere mlado bilje, grančice drena, koprive, zdravac, vrbe i razno poljsko cveće. Od njih se pletu venčići koji se kače na kapije, prozore ili stoku, verujući da donose:
- zdravlje ukućanima
- plodnost zemlji i ženama
- zaštitu doma od zlih sila
U mnogim krajevima, devojke su stavljale venčić ispod jastuka da bi sanjale svog suđenog.
2. Kupanje u reci ili rosi - "Đurđevdanska rosa"
Jedan od najlepših običaja je jutarnje umivanje u rosi, za koju se verovalo da ima čudotvornu moć lečenja i podmlađivanja.
U nekim krajevima, ljudi su ustajali pre sunca i kupali se u reci ili brisali lice biljkama natopljenim rosi. Verovalo se da će onaj ko se umije rosom biti zdrav cele godine.
3. Trava zdravac i dren kao simboli života i snage
Zdravac se smatrao biljkom koja čuva zdravlje cele porodice. Njime su kitili decu, kućne pragove i hranu, dok je dren, kao drvo koje prvo prolista, simbolisao:
- otpornost, dugovečnost i zdravlje
- deci se davala grančica drena da je grickaju, "da budu zdrava kao dren"
4. Đurđevdanski ručak
Na stolu su se obavezno nalazili:
- mlado jagnje, kao simbol plodnosti i blagostanja
- zelje ili kopriva, za zdravlje
- pogača ukrašena biljem, za sreću u kući
Jelo se u krugu porodice i komšiluka, a ručak je uvek imao ritualni značaj.
5. Đurđevdanske trake i crvene niti
Devojke su nosile crvene trake ili konce oko ruke, verujući da štite od uroka. U nekim mestima, trake su se ostavljale na drvetu da "preuzmu zle sile" i zaštite devojku.
Zašto su ovi običaji i dalje važni?
U vreme kada živimo brzo i zaboravljamo korene, običaji za Đurđevdan nas podsećaju da usporimo, zahvalimo i budemo povezani sa prirodom. Oni nisu samo deo prošlosti, oni su duhovno nasleđe koje i dalje donosi mir i osećaj pripadnosti.
Pogledajte i ko ne sme da uđe u manastir Ostrog.
BONUS VIDEO:
