Markovdan, praznik posvećen svetom apostolu i jevanđelisti Marku, praznuje se 8. maja.
U srpskom narodu, ovaj dan se i dalje vezuje za niz običaja i verovanja koji, prema predanju, donose sreću, mir i blagostanje u dom.
Sveti Marko je bio saputnik i pomoćnik Svetog Petra, koji ga je u poslanici nazvao "sinom po duhu". Marko je autor jednog od četiri jevanđelja i širio je hrišćanstvo u teškim uslovima, sve do svoje smrti 68. godine u Aleksandriji. Njegove mošti danas počivaju u Veneciji, u crkvi Svetog Marka.
Narodno verovanje kaže da Sveti Marko na svoj praznik hoda sa korpom punom grada i šalje nevreme onima koji rade. Zbog toga se posebno u selima ovaj dan poštuje kao dan odmora. Njive ostaju netaknute - veruje se da će u suprotnom biti pogođene olujom ili gradom.
Još jedno ukorenjeno verovanje jeste da se ne sme spavati tokom dana, jer će onaj ko dremne na Markovdan biti pospan cele godine. Ipak, postoji izuzetak. Ako je neko već spavao na Đurđevdan, za koji važi isto pravilo, onda treba da odspava i na Markovdan, kako bi "poništio kaznu" - odnosno, kako bi izbegao pospanost i slabost tokom cele godine.
Kovači su ovaj praznik naročito poštovali. Verovali su da će im miševi izgristi mehove koje koriste kad lože vatru ako bi radili na Markovdan. Zbog toga su se uzdržavali od bilo kakvog posla.
Markovdan je praznik kad se treba odmoriti, posvetiti porodici i duhovnosti. Vernici se mole i zahvaljuju svecu za kojeg veruju da štiti domove i imanja onih koji ga poštuju. Oni izbegavaju bilo kakav fizički rad, posebno u polju i, umesto toga, dan provode u molitvi, tišini i zajedništvu. Kaže se da "ko poštuje Svetog Marka, biće sačuvan od nesreće", "Ko radi, može navući grad, gromove i štetu na imanje", a "ko se na Markovdan odmara, imaće mir i snagu tokom cele godine." Pročitajte i šta ne sme da se radi na Zadušnice.
