- Iznenadan gubitak samopouzdanja u srednjim godinama može biti jedan od najranijih pokazatelja budućeg rizika od demencije.
- Povlačenje iz društvenih odnosa, manjak strpljenja prema bližnjima i povećana anksioznost mogu se javiti godinama pre problema sa pamćenjem.
- Teškoće u suočavanju sa svakodnevnim problemima i problemi sa koncentracijom takođe su povezani sa povećanim rizikom.
Kada se govori o prvim znakovima demencije, većina ljudi pomisli na zaboravnost i probleme sa pamćenjem. Međutim, stručnjaci za zdravlje mozga upozoravaju da se prvi simptomi često pojavljuju mnogo ranije i u potpuno drugačijem obliku - kroz suptilne promene ličnosti i ponašanja.
Profesorka Žil Livingston, stručnjak za psihijatriju starijih osoba sa Univerziteta u Londonu, navodi da porodice često primete promene u karakteru, raspoloženju i emocionalnim reakcijama mnogo pre nego što se postavi dijagnoza demencije. Istraživanje u kojem je učestvovala, a koje je pratilo hiljade britanskih državnih službenika tokom više godina, pokazalo je da su određene promene ličnosti u srednjem životnom dobu povezane sa većim rizikom od razvoja demencije kasnije.
Gubitak samopouzdanja kao najjači signal
Jedan od najupečatljivijih nalaza bio je gubitak samopouzdanja.
Osobe koje su u četrdesetim i pedesetim godinama prijavljivale da "gube veru u sebe" imale su značajno veći rizik od razvoja demencije u kasnijem životu. Ovaj pokazatelj se izdvojio kao snažniji prediktor od lošeg raspoloženja, osećaja beznađa ili problema sa spavanjem.
Prema rezultatima istraživanja, pad samopouzdanja bio je povezan sa približno 50 odsto većim rizikom od demencije, čak i kada su u obzir uzeti drugi faktori poput genetike, obrazovanja, kardiovaskularnog zdravlja i životnih navika.
Teže suočavanje sa svakodnevnim problemima
Ispitanici koji su osećali da se sve teže nose sa svakodnevnim izazovima i problemima takođe su imali povećan rizik od razvoja demencije. Naučnici smatraju da bi to moglo ukazivati na rano slabljenje takozvane "kognitivne rezerve", odnosno sposobnosti mozga da se prilagodi stresu, rešava probleme i oporavlja nakon izazovnih situacija.
Kada ta rezerva počne da opada, zadaci koji su ranije delovali jednostavno mogu postati preteški, čak i mnogo pre pojave klasičnih simptoma poput zaboravnosti.
Emocionalno udaljavanje
Istraživanje je pokazalo i da osobe koje su prijavljivale manjak topline i naklonosti prema drugima imaju veći rizik od razvoja demencije. Takve promene mogu da se ispolje kroz povlačenje iz društvenih kontakata, smanjenu empatiju ili emocionalnu distanciranost prema porodici i prijateljima.
Prema rečima profesora Gira Selbika sa Univeriziteta u Oslu, osobe koje su savesnije i društveno angažovanije često vode zdraviji način života, što može doprineti manjem riziku od bolesti povezanih sa demencijom.
Hronična nervoza i problemi sa koncentracijom
Među potencijalnim ranim pokazateljima izdvojili su se i:
- stalna nervoza i osećaj napetosti
- povećana sklonost stresu
- nezadovoljstvo načinom na koji se obavljaju svakodnevni zadaci
- problemi sa koncentracijom i održavanjem pažnje.
Stručnjaci smatraju da dugotrajni stres može doprineti povećanju upalnih procesa u organizmu, što negativno utiče i na zdravlje mozga.
Važno upozorenje
Stručnjaci naglašavaju da nijedan od ovih znakova sam po sebi ne znači da osoba razvija demenciju. Slične promene mogu biti posledica stresa, menopauze, depresije, anksioznosti ili drugih životnih okolnosti. Najveći razlog za zabrinutost jeste jasna i trajna promena u odnosu na nečije uobičajeno ponašanje.
Sa druge strane, redovna fizička aktivnost, održavanje društvenih kontakata, kontrola stresa, kvalitetan san i pravovremeno lečenje depresije i anksioznosti mogu pomoći u očuvanju zdravlja mozga i potencijalno smanjiti dugoročni rizik od demencije.
BONUS VIDEO