Kad drugo cveće uvene od hladnoće, jesenje ruže cvetaju do mraza: Jedna greška sprečava obilno cvetanje

• Hrizantemama najviše odgovaraju sunce, rastresita zemlja i dobra drenaža, dok previše vode može oštetiti koren.
• Iako je proleće najbolji period za sadnju u bašti, u jesen se mogu saditi već formirane biljke iz saksija, pod uslovom da imaju vremena da se ukorene.
• Redovno uklanjanje precvetalih cvetova i pravilno orezivanje podstiču lepši izgled, a koren je tokom zime potrebno zaštititi od jakog mraza.

Kada se sade hrizanteme?

Hrizanteme se mogu saditi tokom proleća i ranog leta, ali i početkom jeseni, posebno ako kupujete već formirane biljke u saksijama. Ukoliko ih sadite u jesen, najbolje je da to uradite dovoljno rano kako bi se biljka ukorenila pre prvih jačih mrazeva.

Gde ih posaditi?

Hrizantemama odgovara sunčano mesto sa nekoliko sati direktne svetlosti dnevno. Što imaju više svetlosti, uglavnom će bolje cvetati. Zemlja treba da bude rastresita, hranljiva i dobro drenirana. Ne vole da im koren dugo bude u vodi, pa je posebno važno izbegavati mesta na kojima se nakon kiše zadržavaju bare. Ako ih gajite u saksiji, obavezno izaberite posudu sa rupama za odvod vode.

Kako se sade hrizanteme i koliko se zalivaju?

Pre sadnje zemlju treba usitniti i obogatiti kompostom ili drugim organskim materijalom. Biljku izvadite iz saksije pažljivo, bez oštećivanja korena, i posadite je na približno istoj dubini na kojoj je prethodno rasla. Nakon sadnje dobro je zalijte kako bi se zemlja slegla oko korena. Nemojte saditi biljke previše blizu jednu drugoj. Hrizantemama je potrebno dovoljno prostora za razvoj, ali i dobro strujanje vazduha, što može pomoći u sprečavanju gljivičnih oboljenja.

Hrizantemama je potrebna umerena, ali redovna vlaga. Zemlja treba da bude blago vlažna, ali ne natopljena. Tokom toplih i suvih dana proveravajte zemlju češće, naročito ako su biljke u saksijama. Najbolje je zalivati pri dnu biljke, odnosno direktno zemlju, umesto da se voda zadržava na listovima i cvetovima.

Da li jesenje ruže treba prihranjivati i orezivati?

Tokom perioda aktivnog rasta biljke mogu imati koristi od prihrane. Đubrivo za cvetnice može se koristiti prema uputstvu proizvođača. Kada biljka počne da formira pupoljke i približava se cvetanju, ne treba preterivati sa prihranom bogatom azotom, jer on podstiče razvoj listova nauštrb cvetova.

Orezivanje je važno ako želite kompaktnu i razgranatu biljku sa većim brojem cvetova. Dok biljka intenzivno raste, vrhovi mladih izdanaka mogu se povremeno skraćivati. Time se podstiče grananje i biljka postaje gušća. Kada počne formiranje cvetnih pupoljaka, sa orezivanjem treba prestati kako se ne bi uklonili budući cvetovi. Tokom cvetanja redovno uklanjajte precvetale cvetove. To biljci može pomoći da duže zadrži uredan izgled.

Kako da hrizanteme prežive zimu?

Ako su posađene u bašti, nakon cvetanja nadzemni deo može da se skrati, a koren zaštiti slojem malča, suvog lišća ili drugog materijala koji štiti zemlju od velikih temperaturnih oscilacija. Kod biljaka u saksijama potrebno je biti nešto oprezniji, jer se koren u posudi mnogo lakše smrzava nego koren biljke posađene u zemlji. Saksiju je zato bolje premestiti na zaklonjeno mesto tokom najhladnijeg dela zime.

Nisu sve sorte podjednako otporne na niske temperature, pa kod kupovine treba proveriti da li je konkretna sorta pogodna za prezimljavanje na otvorenom.

U galeriji saznajte koje povrće treba posaditi ili posejati u avgustu, da prva berba bude već u septembru:

Najčešće greške kod gajenja hrizantema

Najčešće greške su previše vode, sadnja u dubokoj senci, previše azotnog đubriva i nedostatak prostora između biljaka. Posebno treba obratiti pažnju na zalivanje: hrizantema neće bolje napredovati zato što je zemlja stalno natopljena. Dobra drenaža često je važnija od čestog zalivanja.

Uz dovoljno sunca, pravilno zalivanje i povremenu prihranu, hrizanteme mogu biti jedan od glavnih ukrasa bašte tokom cele jeseni.

BONUS VIDEO