- Preskakanje obroka tokom dana može dovesti do jake gladi u večernjim satima i noćnog prejedanja.
- Redovni i nutritivno izbalansirani obroci, uključujući doručak, mogu značajno da smanje večernju glad.
- Žudnja za određenom hranom može biti povezana sa navikama, dopaminom, ali i emocijama i uspomenama koje vezujemo za hranu.
Noćno prejedanje nije samo stvar nedostatka discipline. Kada se tokom dana jede premalo, preskaču obroci ili se emocije gomilaju, u večernjim satima često dolazi do pojačane gladi i potrebe za hranom. Zato se ovaj problem ne rešava samo odlukom da se "ne jede posle 20 h", već razumevanjem šta telu i umu tokom dana zapravo nedostaje.
Zašto se javlja noćno prejedanje otkriva nam nutricionista Žarko Živojinović u emisiji "Lekoviti razgovori":
"Noćno prejedanje je vrlo učestali poremećaj u ishrani. Uglavnom se javlja zbog neadekvatne ishrane u toku dana. Vrlo često, ako osoba nije imala adekvatan doručak, ručak, i ako generalno u toku dana nije imala adekvatan nutritivni unos, dolazi do tog jakog osećaja gladi u večernjim časovima, i onda dolazi do noćnog prejedanja.
Vrlo često se meni u praksi dešava kada se ljudi požale na to noćno prejedanje, da onda im kažem: "Hajmo sada da probamo da napravimo neku rutinu hranjenja u toku dana, pa da vidimo da li će doći do neke promene. I takođe, vrlo često se javlja da ljudi koji imaju problem noćnog prejedanja preskaču doručak.
E, onda kada uvedemo doručak, onda oni dobiju, da kažem, jedan onako dobar, nutritivno izbalansiran i ručak i doručak i možda neku užinu između. Kad dođe večera, oni vrlo često na kraju nisu ni gladni", otkriva nutricionista.
Često se može čuti za izraz emocionalno prejedanje, a mnogi veruju da nam organizam traži određene namirnice kroz žudnju, jer su mu baš one potrebne. Evo šta na to kaže Živojinović:
"Hrana koju volimo može da podrazumeva više stvari. Nešto okida lučenje dopamina, i onda dopamin samo traži još te iste stvari, i ako smo navikli na neku namirnicu, ona jednostavno može zbog dopamina da bude nešto što konstantno dolazi na našu trpezu.
Sa druge strane, neke namirnice jednostavno volimo iz razloga zato što nas podsećaju na nešto ili na detinjstvo ili na neki događaj koji povezujemo sa namirnicom, i onda iz tog razloga dolazi do tog nekog osećaja ili vezivanja za hranu. Naravno, nije nužno da je svaka od tih namirnica dobra za nas, ali nije nužno ni da je, ni da je loša", zaključuje on.
Celu emisiju sa Žarkom Živojinovićem i sve njegove savete može poslušati na našem Youtube kanalu:
BONUS VIDEO