- Posledice toplotnog talasa ne moraju nestati čim temperature padnu.
- Umor, glavobolja, vrtoglavica i loš san mogu potrajati i nakon velikih vrućina.
- Obratite pažnju na znakove koji mogu ukazivati da se telo još nije oporavilo.
Kada temperature pređu 30 stepeni, glavna briga većine ljudi je kako preživeti najtopliji deo dana. Međutim, kada toplotni talas završi, mnogi ljudi misle da je opasnost prošla. Stručnjaci upozoravaju da to nije istina.
Posledice izloženosti ekstremnim vrućinama mogu kod nekih ljudi trajati danima ili čak nedeljama nakon što se temperature vrate u normalu.
Starije osobe, hronični bolesnici, trudnice, mala deca i ljudi koji rade ili vežbaju na otvorenom posebno su izloženi riziku. Međutim, produžena izloženost vrućini može uticati i na inače zdrave osobe.
Tokom toplotnog talasa, telo stalno radi "prekovremeno". Pokušava da održi normalnu telesnu temperaturu znojenjem, gubeći velike količine vode i elektrolita. Srce mora da pumpa brže kako bi obezbedilo dovoljno krvi za kožu, gde se toplota rasipa, a bubrezi i drugi organi su takođe opterećeni.
Iako se možemo osećati bolje nakon nekoliko hladnijih dana, to ne znači da se telo potpuno oporavilo. Kod nekih se efekti pojavljuju sa zakašnjenjem, posebno ako je izloženost vrućini bila produžena ili ako je došlo do dehidracije.
Umor koji ne nestaje
Dugotrajni umor jedna je od najčešćih posledica toplotnog stresa. Ljudi često primećuju da imaju manje energije, da imaju više poteškoća u obavljanju svakodnevnih zadataka i da se sporije koncentrišu nego inače.
To je zbog kombinacije gubitka tečnosti, neravnoteže elektrolita, poremećenog sna zbog visokih noćnih temperatura i povećanog opterećenja kardiovaskularnog sistema.
Glavobolje i vrtoglavica čak i nakon što temperatura prođe
Čak i ako je temperatura napolju pala, dehidracija i neravnoteža natrijuma i drugih elektrolita mogu nastaviti da uzrokuju glavobolje, vrtoglavicu ili osećaj nestabilnosti neko vreme.
Ako se simptomi pogoršaju ili su praćeni konfuzijom, nerazgovetnim govorom ili gubitkom svesti, potrebna je hitna medicinska pomoć.
Srce ostaje opterećenije
Vrućina dodatno opterećuje srce. Kod osoba sa visokim krvnim pritiskom, srčanom insuficijencijom ili drugim kardiovaskularnim stanjima, povećano opterećenje može potrajati i nakon što toplotni talas prođe.
Stručnjaci upozoravaju da vrućina može uticati i na efikasnost nekih lekova, posebno diuretika i lekova za krvni pritisak, pa je važno da pacijenti ne menjaju terapiju sami, već da se konsultuju sa lekarom o svim problemima.
Bubrezi mogu upozoriti tek kasnije
Blaga do umerena dehidracija može privremeno smanjiti funkciju bubrega. Kod većine zdravih osoba stanje se vraća u normalu nakon adekvatne hidratacije, ali kod starijih osoba i hroničnih bolesnika mogu se javiti ozbiljnije komplikacije.
Budite svesni sledećih znakova:
- tamni urin
- značajno smanjeno izlučivanje urina
- ekstremna žeđ
- umor
- oticanje nogu ili članaka
Ako simptomi potraju nekoliko dana, preporučuje se pregled kod lekara.
San može biti poremećen nekoliko dana
Dokazano je da visoke noćne temperature smanjuju kvalitet sna. Budući da je telu teže da snizi temperaturu noću, san je kraći i isprekidan.
Posledice mogu trajati danima nakon završetka vrućine: slabija koncentracija, povećana razdražljivost, sporije vreme reakcije i osećaj da ne možete da zaspite uprkos dovoljnom snu.
Mentalno zdravlje nije izuzetak
Sve veći broj istraživanja ukazuje na to da produžena vrućina može uticati i na raspoloženje. Neki ljudi osećaju povećanu razdražljivost, anksioznost i iscrpljenost, piše Klix.
Stručnjaci ističu da je vrućina fiziološki stresor za telo, što može uticati i na psihičko blagostanje, posebno kod osoba sa već postojećim mentalnim zdravstvenim problemima.
BONUS VIDEO: