Alergija na sunce uključuje više stanja kod kojih se na koži javlja svrab i osip nakon izlaganja sunčevoj svetlosti ili drugim izvorima ultravioletnog (UV) zračenja. Najčešći oblik alergije na sunce je polimorfna svetlosna erupcija.
Kod nekih ljudi ova alergija je nasledna, dok se kod drugih javlja tek kada je pokrenuta nekim drugim faktorom – kao što je upotreba određenih lekova ili kontakt sa određenim biljkama. Neki oblici reakcije na sunce javljaju se iz razloga koji još nisu potpuno poznati, piše klinika Mejo.
Blaga alergija na sunce može da prođe i bez lečenja, dok se teži osipi mogu tretirati kortikosteroidnim kremama ili lekovima. Ako imate jaku alergiju na sunce, možda će biti neophodno da preduzmete mere prevencije, kao što je nošenje odeće koja štiti od UV zraka.
Simptomi alergije na sunce
Polimorfna svetlosna erupcija se najčešće javlja na delovima tela koji su izloženi suncu, kao što su vrat i grudni koš, posebno kada dani postaju duži. Osip može imati različite oblike – od sitnih bubuljica, preko izdignutih mrlja, do mehurića.
Izgled kože kod alergije na sunce može se značajno razlikovati u zavisnosti od boje kože i uzroka simptoma. Mogući znaci uključuju:
- svrab
- peckanje
- sitne bubuljice koje se spajaju u veće mrlje
- crvenilo na izloženom području
- mehurići ili urtikarija
Simptomi se obično javljaju samo na delovima kože koji su bili izloženi UV zracima, i to u roku od nekoliko minuta do nekoliko sati nakon izlaganja.
Kada posetiti lekara
Ako primetite neobične i neprijatne reakcije kože posle boravka na suncu, obavezno se obratite lekaru. Za ozbiljnije ili uporne simptome, najbolje je posetiti dermatologa – stručnjaka za bolesti kože.
Uzroci
Alergija na sunce može biti izazvana reakcijom imunog sistema na UV zrake, upotrebom određenih lekova ili hemikalija koje povećavaju osetljivost kože. Nije sasvim jasno zašto neki ljudi razviju ovu alergiju, dok drugi ne. Nasledni faktori mogu igrati ulogu.
Faktori rizika
Veća je verovatnoća da ćete razviti alergiju na sunce ako:
- dođete u kontakt sa određenim supstancama (parfemi, dezinficijensi, određene hemikalije iz krema za sunčanje)
- koristite lekove koji povećavaju osetljivost na sunce (npr. tetraciklinski antibiotici, lekovi na bazi sulfa, ketoprofen)
- već imate neko oboljenje kože, kao što je dermatitis
- imate člana porodice koji takođe ima alergiju na sunce
Prevencija
Ako znate da ste osetljivi na sunce, sledeće mere mogu pomoći:
- Izbegavajte sunce između 10 i 16 časova, kada su UV zraci najjači
- Postepeno povećavajte boravak na suncu kako biste omogućili koži da se prilagodi
- Nosite naočare za sunce, šešire sa širokim obodom i odeću dugih rukava od guste tkanine
- Koristite vodootporni krem za sunčanje sa širokim spektrom zaštite i faktorom SPF 30 ili višim – čak i kada je oblačno
- Ne zaboravite da nanesete kremu ponovo svaka dva sata, ili češće ako se znojite ili plivate
- Kreme sa titanijum-dioksidom i cink-oksidom posebno su pogodne za osetljivu kožu – nanose se kao završni sloj
- Izbegavajte poznate okidače – ako znate da vam određeni lek, biljka ili supstanca izaziva reakciju, klonite ih se
- Postavite UV zaštitnu foliju na prozore kod kuće i u automobilu
Pravilna zaštita i blagovremena reakcija mogu značajno da umanje rizik od neprijatnih simptoma i očuvaju zdravlje vaše kože. Pročitajte i koje sobne biljke mogu da izazovu alergiju.
BONUS VIDEO:
