KOJE SU GODINE PRESUDNE ZA OBOLJEVANJE: Povišen holesterol i bolesti srca kod žena

Podaci Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" kažu da čak 46% građana Srbije ima povišen holesterol, koji povećava rizik od bolesti srca i krvnih sudova, uključujući i infarkt, i kod muškaraca i kod žena.

Holesterol je masna, "voštana" supstanca, koju naše telo prirodno stvara, uglavnom u jetri, i ljudski organizam ne bi mogao da fumkcioniše bez njega.

Neophodan je za stvaranje hormona poput estrogena i testosterona, a ključan je "sastojak" i kortizola, koji je od presudne važnosti za kontrolisanje različitih vrsta upalnih procesa u organizmu.

Bez holesterola, ne bi nam ni sunčeva svetlost pomogla da stvorimo neophodni vitamin D.

Osim toga, holesterol učestvuje i u stvaranju žučne kiseline bez koje ne bismo mogli da svarimo masti.

Nalazi se u svakoj ćeliji našeg tela, učestvujući u izgradnji zdravih membrana ćelija našeg mozga, mišića i naših nervnih ćelija.

Holesterol je masnoća koja se nalazi u organizmu i predstavlja depo energije. On je glavni sastojak ćelijskih membrana, koji omogućava održavanje normalnog oblika ćelije.

Kroz krvotok se kreće vezan za lipoproteine. Postoje dva tipa lipoproteina:

LDL (low-density lipoprotein, lipoproteini male gustine) i HDL (high-density lipoprotein, lipoproteini velike gustine).

LDL holesterol

Ovi lipoproteini holesterol nose kroz telo, do tikva i organa kojima je potreban. Ali, ako u telu imamo višak holesterola, taj višak nastavlja da cirkuliše kroz krv, vremenom počinje da se taloži na zidovima krvnih sudova. Te naslage holesterola na zidovima krvnih sudova nazivaju se plak, i tokom godina mogu da se nagomilaju toliko da suze krvne sudove do te mere da protok krvi bude značajno otežan ili se sasvim prekine, što dovodi do bolesti srca i krvnih sudova. Zbog toga se ovaj LDL holesterol naziva i "loš" holesterol.

HDL holesterol

HDL lipoproteini poznati su i kao "dobar" holesterol, jer oni skupljaju višak LDL holesterola iz krvi u transportuju ga u jetru, gde se razgrađuje.

Na koji način povišen holesterol doprinosi razvoju bolesti srca kod žena?

Stanje povišenog holesterola u krvi poznato je kao hiperholesterolemija ili dislipidemija. Osobe kod kojih je nivo LDL holesterola u krvi viši od normalnog, a nivo HDL holesterola suviše nizak, pod povišenim su rizikom od bolesti srca.

Ako u krvi imate suviše LDL holesterola, on se može akumulirati na unutrašnjim zidovima krvnih sudova. Ako je uz to nivo HDL holesterola suviše nizak, vaš organizam neće moći da izmetaboliše višak LDL holesterola, i eto problema. Tokom vremena, naslage LDL holesterola na zidovima krvnih sudova mogu da smanje protok i elastičnost arterija, što ometa normalan protok krvi i dovodi do stanja poznatog kao ateroskleroza.

Generalno, povišen nivo holesterola, naročito LDL holesterola, svrstava vas u rizičnu grupu sa povišenim rizikom od srčanog ili moždanog udara tokom života.

Zašto povišen holesterol na žene utiče drugačije nego na muškarce?

Žene generalno imaju viši nivo HDL holesterola od muškaraca, zahvaljujući ženskom reproduktivnom hormonu estrogenu. Istraživanja su pokazala da nivo holesterola u krvi kod žena varira u zavisnosti od faze menstrualnog ciklusa, upravo zbog promena u nivou estrogena tokom meseca.

Kako nivo estrogena raste, raste i nivo HDL holesterola, i maksimum dostiže u vreme ovulacije. S druge strane, LDL i ukupni nivo holesterola opada kako raste nivo estrogena, i na najnižim vrednostima je neposredno pred menstruaciju.

Kad žena uđe u menopauzu, obično između 50. i 55. godine, u velikom broju slučajeva dolazi do promena u nivou holesterola.

U menopauzi, nivo ukupnog i LDL holesterola ima tendenciju rasta, dok nivo HDL holesterola opada. Iz ovog razloga, čak i žene koje su imale zdrave vrednosti nivoa holesterola u krvi tokom čitavog života, kada uđu u menopauzu i u poznijim godinama mogu imati povišen holesterol.

Uz to, i trudnoća u nekim slučajevima može povisiti rizik od bolesti srca i krvnih sudova, naročito usled komplikacija kakve su preeklampsija i gestacijski dijabetes.

Trudnoća takođe može izazvati rast ukupnog nivoa holesterola, ali se on tipično vraća u normalu nakon porođaja.

Faktori rizika za bolesti srca kod žena

Generalno, muškarci imaju viši rizik od bolesti srca nego žene. Ali određeni faktori mogu povećati taj rizik i kod žena, naročito tokom trudnoće, i kasnije tokom menopauze. Ti faktori, između ostalog, uključuju:

• godine starosti
• porodičnu istoriju bolesti srca
• pušenje
• nedostatak fizičke aktivnosti
• gojaznost
• nepravilan način ishrane (ishranu bogatu zasićenim i trans-mastima)
• porodičnu (familijarnu) hiperholesterolemiju
• dijabetes
• hipertenziju (povišen krvni pritisak)
• sindrom policističnih jajnika (PCOS)
• povišen krvni pritisak tokom trudnoće (preeklampsija)
• gestacijski dijabetes u trudnoći
• Vrednosti holesterola mogu se razlikovati u zavisnosti od parametara konkretne laboratorije, zato bi rezultate uvek trebalo da tumači lekar, ovo su samo opšte smernice:

 Koliko često bi trebalo da proveravate nivo holesterola u krvi?

Žene starije od 20 godina bez pratećih bolesti i stanja, holesterol bi trebalo da proveravaju bar jednom u 5 godina. Žene koje su pod povišenim rizikom od bolesti srca i krvnih sudova, nivo holesterola u krvi trebalo bi da proveravaju češće, u skladu sa preporukama lekara.

Kada žena uđe u menopauzu, i nakon toga, holesterol bi trebalo da proverava češće. Ukoliko ne spada u rizičnu grupu, dovoljno je jednom godišnje uraditi analize, ukoliko je osoba pod povišenim rizikom iz bilo kojeg razloga, merenje holesterola u krvi trebalo bi raditi češće, u skladu sa preporukama lekara.

Praćenje nivoa holesterola u krvi je prvi korak ka sagledavanju potencijalnog rizika od bolesti srca i krvnih sudova.

Postoji više načina da se nivo holesterola snizi, uključujući i medikamentoznu terapiju koju će vam možda prepisati lekar.

Lekovi iz grupe statina su među najčešće prepisivanim medikamentima za snižavanje povišenog nivoa holesterola u krvi. Ako statini ne pomognu, lekari pribegavaju drugim vrstama lekova, naročito ako je pacijent pod povišenim rizikom od infarkta ili ima porodičnu istoriju hiperholesterolemije.

Male promene u životnim navikama mogu napraviti značajnu razliku: potrudite se da održavate telesnu težinu u zdravim granicama; ako pušite, prestanite; budite fizički aktivni 30 minuta dnevno; najmanje pet dana nedeljno hranite se zdravo; neka osnova vaših obroka budu voće, povrće, čisti proteini, namirnice bogate vlaknima i nezasićenim masnim kiselinama; izbegavajte namirnice i napitke bogate šećerom; alkohol konzumirajte umereno i u minimalnim količinama.

Imajte u vidu da povišen holesterol najčešće ne izaziva nikave probleme, niti simptome, sve dok se posledično ne razvije neka od bolesti srca ili krvnih sudova. Zato je jako važno da redovno proveravate nivo holsterola u krvi, naročito ako prolazite ili ste prošli kroz menopauzu.

Prevencija je najbolji lek, što ranije reagujete na potencijalne faktore rizika za kardiovaskularne bolesti, kakav je između ostalih i povišen holesterol, manja je verovatnoća da ćete imati problema sa srcem ili krvnim sudovima.

 Autor: Zora Ćirković