Ušli smo u 2021. godinu ali stanje sa korona virusom, iako sa nešto manje zaraženih, se ne popravlja. I dalje bitku sa ovom bolešću gube i mladi koji nisu imali većih tegoba pre kovida.

Direktorka Kovid bolnice u Batajnici dr Tatjana Adžić Vukičević ispričala je za "Kurir" 3. januara 2021. godine kakva je trenutno situacija u ovom centru.

- Mladić od svega 21 godinu izgubio je bitku s koronom 31. decembra, 15 minuta pred ponoć, s kojom smo ušli u Novu godinu. Uprkos svim našim naporima, dečko koji je rođen 1999. i koji je bio na respiratoru je, nažalost, preminuo. Pre nego što je dobio koronu nije imao nikakve bolesti, ali je bio vrlo gojazan. Gojaznost je baš veliki problem kod kovida, a istraživanja će tek utvrditi zašto je to tako - kaže u intervjuu za Kurir dr Tatjana Adžić Vukičević, direktorka kovid bolnice u Batajnici, odgovarajući na pitanje kako je dočekana 2021. godina u toj zdravstvenoj ustanovi.

Koliko imate pacijenata?

- Cifra se malo smanjuje, ali se vrti oko 500. Najviše pacijenata bilo je 13. decembra - 534, a sada smo na oko 480-490, što je malo manji priliv, ali i dalje ima bolesnika iz cele Srbije. U jedinici intenzivne nege je 70 ljudi, od toga je 39 intubiranih. Ranije ih je bilo 87. Znači, malo manji broj, ali i dalje veoma visok. Prosečna starost hospitalizovanih je 68 godina. Na respiratoru nam je i devojka od 23 godine, koja je sada najmlađi intubirani pacijent.

Ubeđeni ste da je virus mutirao.

- Virus dugo traje, a ako gledamo novembar 2019, kada su u svetu identifikovani prvi slučajevi čudne virusne pneumonije, ubeđena sam da je mutirao. U trećem talasu su najteže kliničke slika. I to me i upravo rukovodi, kao kliničara, jer nisam istraživač, na zaključak da je mutirao.

Zbriše pluća, pa ide dalje?

- Zbriše pluća i ide na druge organe i sisteme. Daje i česte tromboze. Pa kad se čovek izleči i ode kući, usled korone nastane tromboza i može da dođe do akutnog infarkta miokarda, embolije, iznenadne srčane slabosti, smrti... U prvom talasu sam tri meseca bila s kovid pacijentima, kada je moja matična kuća, Klinika za pulmologiju KCS, bila u kovid sistemu. Ali u drugom talasu, kada Klinika za pulmologiju nije bila kovid, gledala sam sve te iz prvog talasa. Zaista, bilo je i plućnih embolija, i tromboza nogu i stabla i grane arterije pulmonalis, raznih situacija.

Ima li to veze s godinama ili s bilo čim drugim?

- Nema veze s godinama. To su i zdravi, mladi ljudi, bez prethodnih bolesti, koji su dobili tromboze zbog korone. Oporavak, inače, traje jako dugo, mesec-dva, tri, pa i duže. Svi ljudi se žale na opadanje kose zbog heparina, kortikosteroida i samog virusa. Na enormnu malaksalost, toliko budu slomljeni kada izađu iz bolnice da ne mogu da se istuširaju.

Ima li i amputacija usled tromboza?

- Baš pre dva dana u Batajnici smo imali amputaciju, a i jednu pretprošle nedelje. To su zapravo indikacije za amputaciju, koje mi ne radimo, već kliničko-bolnički centri sa operacionim salama. I to je začepljenje velikih krvnih sudova. Čovek ima 63-64 godine, nije mnogo star, a cela desna noga morala je da mu bude amputirana.

Očekujete li rast zaraženih zbog Nove godine?

- Zahvaljujem srpskoj javnosti što je krajnje ozbiljno shvatila apele nas u belim mantilima i ljudi iz kriznog štaba i što su se pridržavali mera, i za doček, i za reprizu. I ako se svi zajedno i dalje ovako budemo ponašali, uz vakcine, pobedićemo koronu, kao što su pobeđene sve boleštine pre nje, počev od tifusa, kolere, tuberkuloze...

Procenjujete li do kada ćete da živite u Batajnici?

- Pošto smo kovid bolnica, poslednji ćemo se osloboditi pacijenata. A dok je ijedan pacijent tu, i ja ću biti s njim. Vakcine će sigurno pomoći, ali još mi je sve to daleka budućnost. Za dva-tri meseca bih možda mogla da znam kada ću se vratiti kući.

Dok smo razgovarale telefonom, u pozadini se javila i Dunja, desetogodišnja doktorkina jedinica. - Da pozdravim moje odeljenje IV-3 OŠ „Mihailo Petrović Alas“ i učiteljicu Aleksandru Kašarić i da im poželim sve najlepše u novoj godini. A nama je mama za Novu godinu spremila podvarak, tortu, kuglice - kaže nam Dunja, koja ne želi da objavljujemo sliku, dok mama dodaje:

- Ovo jutro, 3. januara, prvo je jutro da sam je mazila i ljubila kad je ustala od 4. decembra, kada je otvorena Batajnica. Svaki dan od sabajle sam u bolnici. Evo, 11 je sati, a još smo u pidžami, mama je legla pored nje i ljubila joj i nožice. Ali dok pričamo, na drugom telefonu prevodim deku sa krvi u stolici u KBC „Zemun“. Bez telefona ne idem ni u WC.

Jeste li imali koronu?

- Imala sam antitela, što znači da sam verovatno imala i koronu, ali nisam imala kliničku sliku.

Znači li to da se nećete vakcinisti?

- Ja ću se prva vakcinisati, prva ću da zavrnem rukav. Trebovali smo 500 vakcina za Batajnicu, treba da se vakcinišemo posle Božića.

Ali zašto kad imate antitela?

- Nemam više antitela. Tri meseca su bila i nestala.

Otkad ste u kovid bolnici u Batajnici, šta vam je najteže palo?

- Poplava i onaj snimak koji je onaj manijak stavio na društvene mreže. Pukla je, nažalost, cev, šteta nije bila velika, brzo se reagovalo, a nadležni sve ispituju. Traže i ko je to s uživanjem gledao i snimao kako se potapa nova, lepa bolnica i oprema koja je krvavo kupljena novcem građana ove male zemlje. To mi je bilo strašno.

Izvor: Kurir