KO MOŽE, NEKA ODLOŽI OPERACIJU: Koliko treba čekati posle negativnog pi-si-ar testa

Srbija je kroz projekat "Hirurgija u doba pandemije" pokazala da se naš zdravstveni sistem u uslovima pandemije korona virusa dobro prilagodio. Kako se radi o novoj bolesti, neophodni su nam podaci na velikom uzorku operisanih, do kojih dolazimo kroz ovaj međunarodni projekat, kaže u intervjuu za "Blic" prof. dr Dejan Radenković, hirurg Klinike za digestivnu hirurgiju KCS.

- Zahvaljujući prethodnoj saradnji s različitim hirurškim centrima u svetu, dobili smo poziv da učestvujemo u ovom internacionalnom projektu. Naše članstvo i aktivna učešća u komitetu za komunikaciju u evropskom i svetskom udruženju za jetru i pankreas preporučilo nas je kao pouzdanog partnera za sprovođenje ovakvog projekta. Značajan doprinos srpskih hirurga u prethodnim međunarodnim studijama, kao i reputacija u stručnoj internacionalnoj javnosti, takođe je bitan faktor.

Pojasnite nam ciljeve ovakvog projekta, kao i njegov značaj?

- "Hirurgija u doba pandemije" se bavi sakupljanjem i analizom podataka vezanih za sve vrste hirurških intervencija u toku pandemije. Glavna ideja, koja je potekla iz Birmingema u Velikoj Britaniji, jeste da se na bazi internacionalne saradnje, razmene podataka i različitih iskustava dođe do zaključaka koji će omogućiti najkvalitetnije hirurško lečenje tokom pandemije Covid 19. Projekat u koji su uključene 124 zemlje, sa do sada obrađenih oko 33.000 hirurški lečenih pacijenata, sastoji se iz nekoliko studija. Cilj je da se utvrdi uticaj Covid 19 pandemije na lečenje pacijenata koji zahtevaju hirurške intervencije. Na ovaj način će se pomoći različitim zdravstvenim sistemima širom sveta u planiranju i sprovođenju svih oblika hirurškog lečenja.

Ko su učesnici iz Srbije?

- U ovaj projekat su uključene sve oblasti medicine koje se bave hirurškim lečenjem: neurohirurgija, endokrina hirurgija, vaskularna i kardiohirurgija, ortopedska hirurgija, hirurgija dojke, urologija, otrorinolarigologija, maksilofacijalna hirurgija, hirurgija vrata, ginekologija, kao i sve grane digestivne hirurgije i hirurške klinike KCS-a, KBC "Dragiša Mišović", KBC "Zemun", KBC "Zvezadra", Klinika za urgentnu hirurgiju Urgentnog centra.

Zahvaljujući saradnji i maksimalnoj angažovanosti kolega koje se bave svim tipovima hirurškog lečenja u Srbiji, trenutno se naša zemlja nalazi među prvih 25 u svetu po ukupnom broju uključenih pacijenata u ovaj projekat. Kada se izračuna broj pacijenata u odnosu na broj stanovnika, Srbija je na 4. mestu u svetu, posle Velike Britanije (organizator studije), Španije i Austrije. Ovako dobre rezultate ne bismo postigli da nisu učestvovale kolege iz svih hirurških oblasti iz 25 centara u Srbiji, a pored Beograda, tu su i kolege iz Čačka, Novog Sada, Niša, Kragujevca.

Kakvi su zaključci, kako pravilno postupati u okviru hirurških grana kada se desi pandemija poput ove?

- Važna studija u okviru ovog projekta bavila se promenama u hirurškoj praksi i uticajem SARS-CoV-2 na smrtnost nakon operacije raka tokom početnih faza pandemije. Pokazala je povećanu smrtnost kod ovih bolesnika, ali i činjenicu da su hirurške komplikacije bile znatno manje, najverovatnije zbog pažljivijeg odabira pacijenta. Hirurzi moraju pažljivo da donose odluke o hirurškoj intervenciji, na osnovu rizika vezanih za opšte staje pacijenta, operativnog, ali i organizacionog rizika.

Kako u Srbiji hirurgija funkcioniše tokom svih ovih meseci?

- Zahvaljujući učešću velikog broja kolega hirurga i anesteziologa koji su istovremeno angažovani na najtežim poslovima u kovid centrima i u operacionim salama, Srbija je i kroz ovaj projekat pokazala da se naš zdravstveni sistem u uslovima pandemije jako dobro prilagodio. Kako se radi o potpuno novoj bolesti, što znači nepoznatoj i za lekare, neophodni su nam podaci na velikom uzorku operisanih, do kojih dolazimo kroz ovaj međunarodni projekat. Jedan od njegovih najznačajnijih rezultata biće hirurški vodiči, koji će nam umnogome pomoći da na najbolji način lečimo pacijente u ovim potpuno vanrednim i za hirurge neprirodnim okolnostima.

Koliko je značajno za pacijenta utvrditi pre operacije da li je u nekom trenutku bio inficiran virusom Covid 19?

- Na osnovu analize 1.128 operisanih pacijenata, postoperativne plućne komplikacije se javljaju kod polovine pacijenata koji su imali Covid 19 infekciju neposredno pre ili posle operacije. Ove komplikacije povezane su s visokom smrtnošću. Indikacije za operaciju tokom pandemije Covid 19, trebalo bi da budu znatno sužene u odnosu na uobičajenu praksu, posebno kod muškaraca starijih od 70 godina. Treba razmotriti odlaganje nehitnih postupaka i promovisanje neoperativnog lečenja kako bi se odložila ili izbegla potreba za operacijom. Tako je na osnovu ovih podataka doneto uputstvo da svi bolesnici koji se operišu moraju da imaju pre operacije negativan ili PCR ili antigenski test.

Zašto je značajno odlagati sve operacije koje je moguće odložiti u toku pandemije?

- Kako se pretpostavlja da je samo u prvih tri meseca pandemije odloženim najmanje 28 miliona operacija u čitavom svetu, broj pacijenata kojima će biti potrebna operacija nakon prethodne infekcije SARS-CoV-2 brzo se povećava. Informacije iz studije kod pacijenata sa prethodnom infekcijom SARS-CoV-2 ukazale su da je odlaganje operacije najmanje od četiri nedelje od poslednjeg negativnog testa najkorisnije za pacijente i da je to optimalno vreme čekanja. Pored svega toga, zbog različitih organizacionih razloga, kao što su zauzetost anesteziologa u kovid bolnicama, smanjen broj medicinskog osoblja zbog bolesti, mogućnosti zaraze u toku samog ležanja u bolnici, sve hirurške intervencije koje se mogu odložiti treba sprovesti kada se pandemija smiri.

Kako ste vi lično doživeli pandemiju?

- Pandemiju sam doživeo kao najveći izazov u mojoj dosadašnjoj profesionalnoj karijeri, jer smo u veoma kratkom roku morali da prilagodimo načine lečenje novonastalim uslovima. Zdravstveni sistemi u čitavom svetu su se našli u potpuno novim i nepoznatim uslovima. Kako moderna medicina sve vrste lečenja uglavnom zasniva na postulatima koji se donose na osnovu prethodno sprovedenih studija, ovaj projekat, koji će u jako kratkom roku iznedriti rezultate lečenja velikog broja pacijenata, umnogome će unaprediti hirurško lečenje pacijenata u toku pandemije.

Žrtve pandemije nisu samo kovid bolesnici i zdravstveni radnici uključeni u kovid sistem. Pandemija ima mnogo različitih aspekata koji izlaze iz okvira zdravstva, a u samom zdravstvenom sistemu koji je prenapregut u cilju zbrinjavanja obolelih od Sars-Cov-2 infekcije - bitno je da shvatimo potrebe bolesnika koji nemaju kovid a boluju od različitih bolesti. Hirurški bolesnici su svakako jedni od najzahtevnijih za zbrinjavanje i zato se nadamo da će rezultati ovog projekta umnogome uticati na njihovo uspešnije lečenje.

Kako se vi najviše bavite hirurgijom pankreasa, šta nam možete reći o hirurškom lečenju ovih bolesnika u toku pandemije?

- Hirurško lečenje pankreasa je možda i najteže od svih organa u trbuhu i zahteva pre svega multidisciplinarni pristup. Hirurg je samo deo tima, koji donosi i sprovodi najteže i najsloženije odluke, ali za uspešno lečenje pacijenata neophodna je podrška anesteziologa, gastroenterologa, radiologa, onkologa i drugog medicinskog osoblja. Zahvaljujući maksimalnoj posvećenosti i predanosti svih članova tima, koji jako dobro razumeju sve okolnosti u kojima smo se našli, lečenje naših bolesnika u uslovima pandemije fukcioniše dobro. Gotovo svi bolesnici s karcinomima i akutnim stanjima se operišu uz povećanje mere opreza, kako bi se rizik, koji je posebno kod ovih bolesnika trenutno povišen, znatno smanjio.

Tekst: Ivana Anđelković

Izvor: Blic