Džilijan Loren, danas 51-godišnjakinja, sa samo 18 godina napustila je svoj stan u Njujorku i odletela u Borneo, gde je prihvatila poziv da postane članica harema ozloglašenog plejboja princa Džefrija Bolkijaha iz Bruneja.
U svojoj memoarskoj knjizi "Neke devojke: Moj život u haremu", objavljenoj 2010. godine, pet godina nakon što se udala za Džejsona Šrajnera, Loren detaljno opisuje dve godine koje je provela kao članica harema devedesetih godina prošlog veka.
Kako piše, bila je studentkinja glume na koju je napustila, a ponudu da učestvuje na "zabavi" dobila je od osobe koja se predstavljala kao kasting direktor. Rekli su joj da će imućni biznismen iz Singapura plaćati američke devojke po 20.000 dolara za dvonedeljno "zabavljanje" njegovih gostiju.
Međutim, čim je sletela u Borneo, Loren je shvatila da nije došla na običnu žurku – već je postala deo harema. Na jednoj od prvih zabava, okružena desetinama devojaka, neke od kojih su imale samo 16 godina, postalo joj je jasno u šta se uplela.
Tokom 18 meseci koliko je provela u haremima princa Džefrija, bila je obasuta skupocenim poklonima – nakitom, dizajnerskom garderobom, tašnama punim novca. Kaže da je u tom periodu zaradila oko 300.000 dolara, što je bila uobičajena suma, s obzirom na to da su gošće dobijale po 20.000 dolara nedeljno, uz darove visoke vrednosti.
Uobičajeno je bilo da devojke budu "angažovane" na dve nedelje, mada je nekima taj period produžavan na godinu dana, pa i više. Članice harema živele su u luksuznim vilama unutar kraljevskog kompleksa sultana Bruneja.
Loren je boravila u ogromnoj palati Istana Nurul Iman, koja se prostire na više od 200.000 kvadratnih metara i ima čak 1.788 soba. Zgrada, čija izgradnja je koštala 1,4 milijarde dolara, važi za najveću predsedničku palatu na svetu. Ima pet bazena, 257 kupatila, garažu za 110 automobila, a građena je od 38 vrsta mermera i ukrašena 22-karatnim zlatom.
"Bilo je ogromno, kao da je neko u tvrđavi zamislio luksuzni rizort po motivima iz Aladina", napisala je Loren. "Bilo je zlatnih kupola, teniskih terena, bazena. Sve to sam gledala i mislila – da li je stvarno nemoguće da jedan princ možda poželi da se zaljubi baš u mene?"
Postala je druga devojka u hijerarhiji princa Džefrija i putovala je sa njim po svetu kao deo njegove pratnje. Tvrdi da je počela da se zaljubljuje u njega, ali i da ju je on "iznajmio" svom bratu – sultanu Bruneja, Hasanal Bolkijahu. Opisuje kako ju je sultan dovezao helikopterom do hotela u kojem je bio i naterao na intimi odnos.
Na pitanje šta je tada razmišljala, kao 18-godišnjakinja koja pristaje na život u haremima, rekla je: "Maštala sam o avanturi, o brdu novca i o princu iz bajke. Ali sam istovremeno i znala da sam se verovatno prijavila da budem neka vrsta međunarodne poluprostitutke."
Prvi odnos sa princom opisuje kao brz, hladan i bez zaštite. Nakon toga joj je, kako piše, pljesnuo po zadnjicu i rekao: "Bilo mi je jako lepo. Kasnim na sastanak."
Za vreme koje je provela kao njegova devojka, upoznala je lično sultana, obišla svet, ali je sve vreme, kako piše, bila svedok ogromne praznine u princu Džefriju:
"Robin“ (ime koje je tražio da mu ljubavnice koriste) je uvek imao taj pogled – gladan pogled. Glad koji ništa ne može da zasiti. Onaj koji te tera da ostaješ budan do pet ujutru, da menjaš devojku za devojkom, auto za autom... Maserati za Maserati."
Nakon 18 meseci, vratila se u Njujork s novcem, ali i sa setom nakita od Tifanija – ogrlicom, narukvicom i minđušama.
Memoari "Neke devojke" doneli su joj ogroman uspeh – knjiga je završila na listi bestselera Njujork Tajmsa, a priča o raskoši, eksploataciji i moći iz senke Bruneja dospela je u centar pažnje svetskih medija. Pročitajte i zašto srpske princeze nisu rađale decu turskim sultanima.
