Kada se govori o izgradnji egipatskih piramida, mnogi zamišljaju "mršavu" dijetu, izmučene robove sa oskudnim obrocima. Međutim, savremena arheološka istraživanja potpuno pobijaju taj mit.
Zapravo, radnici koji su gradili veličanstvene grobnice faraona hranili su se uravnoteženo i bogato. Zahvaljujući iskopavanjima u Gizi, naučnici su otkrili da im je ishrana bila raznovrsna, bogata, i da je čak uključivala i meso u velikim količinama.
Tokom istraživanja istočno od velike Keopsove piramide, arheolozi su otkrili čitav "radnički grad" - kompleks stambenih prostorija, kasarni, skladišta i proizvodnu zonu.
Nađene su i pekare sa pećima, u kojima se svakodnevno pekao hleb u ogromnim količinama - o tome svedoče zidne slike u grobnicama. Pronađene su i hiljade životinjskih kostiju, što potvrđuje redovno konzumiranje mesa.
Najnovija istraživanja načina života graditelja otkrila su zanimljive detalje o društvenoj hijerarhiji među radnicima. Arheološki nalazi ukazuju na jasno razdvajanje grupa radnika prema kvalitetu ishrane i uslovima života.
Najprivilegovaniji su bili nadzornici, koji su živeli u posebnim prostorijama na severu naselja. Njihova ishrana uključivala je najcenjenije meso u tadašnjoj egipatskoj kuhinji - govedinu, što je isticalo njihov visok društveni status.
Većina radnika, koji su živeli u delu poznatom kao "Galerija", hranili su se skromnije, uglavnom ovčetinom i jaretinom. Arheolozi napominju da ova podela u ishrani u potpunosti odgovara društvenoj hijerarhiji prikazanoj na zidnim slikama u grobnicama. Krave su prikazivane daleko češće od ovaca i koza, što ukazuje da su ih smatrali vrednijim.
Posebno je zanimljivo potpuno odsustvo svinja na freskama. Taj podatak, zajedno sa velikim brojem svinjskih kostiju pronađenih u istočnom delu naselja, ukazuje da je svinjetina imala vrlo nizak status u ishrani. U tom delu su živeli ljudi koji nisu pripadali zvaničnom sastavu graditelja i morali su sami da se snalaze za hranu, često trgujući s većim grupama radnika.
Ova otkrića daju dragocen uvid u socijalnu stratifikaciju među graditeljima piramida, čak i unutar jednog kolektiva postojala je jasna podela statusa, izražena i kroz ishranu.
Poznati egiptolog Zahi Havas je rekao: "Postoji popularan mit da su se radnici hranili samo belim lukom, crnim lukom i hlebom, ali mi smo pronašli hiljade životinjskih kostiju na mestu iskopavanja".
Osnovu ishrane jesu činili su hleb i žitarice. Egipćani su gajili ječam i pšenicu, od kojih su pravili hleb. Hleb je bio integralnog brašna, često obogaćen voćem ili medom.
Tehnologija pravljenja hleba u Starom Egiptu bila je prilično razvijena — koristile su se specijalni glineni kalupi u kojima se testo peklo na otvorenom plamenu.
Dodatak ishrani činili su povrće, voće i mahunarke: luk i beli luk zaista su se konzumirali, ali više radi prevencije bolesti. Drevni medicinski papirusi pokazuju da je beli luk smatran lekom protiv različitih oboljenja.
Urme, smokve i grožđe služili su kao brzi izvori energije, dok su sočivo, grašak i pasulj bili ključni biljni proteini. Posebno je zanimljivo da su se voćni plodovi često koristili za zaslađivanje hrane - šećer nije bio poznat, pa su med i voćni sirupi bili glavne poslastice.
Egipćani su držali krave i koze, pa su konzumirali sir i mleko. Mlečni proizvodi su bili važan izvor kalcijuma i masti, naročito za decu i starije.
Izgradnja piramida zahtevala je ogromne resurse, pa su u "radničkom gradu" postojale centralizovane pekare, zone za obradu mesa, kao i skladišta za žitarice, ribu i voće.
Impresivna je bila i organizacija isporuke mesa - analiza kostiju pokazuje da je raspodela mesa bila precizno organizovana. Radnici su dobijali redovne i obilne obroke, što je bilo neophodno za izuzetno naporan fizički rad.
Pročitajte i šta je ChatGPT dijeta.
BONUS VIDEO:
