Šta se dešava nakon smrti po pravoslavnom verovanju: Gde se plaća duhovna carina i kako sudi Strašni sud

• U pravoslavnom učenju smrt nije kraj, već prelazak iz ovozemaljskog u večni život. Duša se odvaja od tela, ali nastavlja da postoji, da pamti i da oseća, dok anđeo čuvar prati njen put.
• Od trećeg do četrdesetog dana duša prolazi kroz mitarstva, duhovne „carine“ gde se ispituju njena dela.
• Četrdesetog dana Bog određuje privremeno mesto boravka duše – raj ili pakao – do drugog dolaska Hristovog.
• Na kraju vremena, prilikom opšteg vaskrsenja, svi mrtvi vaskrsavaju u telima. Na Strašnom sudu Hristos donosi konačnu odluku o večnom životu, otkrivajući punu Božiju pravdu i ljubav.

Čovek je stvoren za besmrtnost i Hristos je svojim Vaskrsenjem otvorio kapije Carstva Nebeskog“. Upravo zato vernici smrt doživljavaju sa tugom, ali i sa nadom – jer veruju da ljubav Božija obuhvata i one koji su prešli u večnost.

Prva dva dana – oproštaj sa zemljom

U prva dva dana nakon smrti, duša ostaje na zemlji. Prema predanju, slobodno se kreće, posećuje mesta koja je volela i ljude koji su joj bili bliski, često u pratnji anđela čuvara. Sveti Atanasije Veliki u besedi o smrti kaže: „Duša, iako se rastavlja od tela, ne gubi svoje sećanje, već obilazi ono što joj je bilo drago“. To je vreme oproštaja i sagledavanja života u celini.

Mitarstva – suočavanje sa istinom

Od trećeg dana duša prolazi kroz duhovne stanice poznate kao mitarstva. Na svakoj stanici suočava se sa iskušenjima i demonskim optužbama, dok anđeli iznose njena dobra dela. Sveti Kirilo Aleksandrijski opisuje: „Staće pred nas, s jedne strane, vojska i sile nebeske, a s druge – vlasti tame. Na svakom mitarstvu tražiće se račun za posebne grehe“.

Prema žitiju prepodobne Teodore Carigradske, duša prolazi kroz dvadeset mitarstava, gde se ispituju laž, zavist, blud, ubistvo i drugi grehovi. Otuda i izraz "duhovna carina", po smrti se javila Svetom Grigoriju, učeniku Vasilijevom i opisala mu svih 20 mitarstava, kroz koje je duša njena prošla, dok nije pomoću molitava Svetog Vasilija ušla u večni pokoj. Predanje beleži i da je Bogorodica molila Hrista da je poštedi susreta sa demonima na mitarstvima, što pokazuje koliko je taj prolaz strašan i koliko je potrebna njena zaštita.

Privremeni sud – četrdeseti dan

Četrdeseti dan je ključan: tada Bog određuje privremeno mesto boravka duše – raj ili pakao – do Hristovog drugog dolaska. Zato se u pravoslavnoj tradiciji posebno obeležava pomen na četrdeseti dan, uz molitve, liturgiju i činjenje dobrotvornih dela u ime pokojnika. Sveti Jovan Zlatousti naglašava: „Molitva za pokojne nije uzaludna, jer Bog prima ljubav živih kao utehu za duše preminulih“.

Strašni sud – konačna odluka

Na kraju vremena, prilikom opšteg vaskrsenja, svi mrtvi će vaskrsnuti u svojim telima. Na Strašnom sudu donosi se konačna odluka o večnom životu – večna radost u Carstvu Nebeskom ili večna odvojenost od Boga. Sveti Kirilo Aleksandrijski u besedi o ishodu duše piše: „Strašim se geene beskonačne, grozim se tame, kamo se ni tračak svetlosti probiti neće“.

BONUS VIDEO:

Briga za duše preminulih
Važan deo pravoslavne vere jeste briga za duše pokojnika. Crkva propisuje molitve, izlazak sveštenika na grob i činjenje dobrotvornih dela u njihovo ime. Tradicionalno se obeležavaju pomeni: na dan sahrane, treći, deveti i četrdeseti dan, kao i godišnjice. Sveti Teodosije Černigovski u viđenju je rekao: „Pominjanje na Liturgiji je mnogo snažnije od moje molitve“.
Pravoslavno učenje jasno naglašava da smrt nije kraj, već prelazak u večnost. Duša prolazi kroz put iskušenja i privremenog suda, a molitve i dela živih imaju snagu da joj pomognu. Sveti Jovan Zlatousti je rekao: „Lepota duše nikada ne vene i stalno cveta“. Ovaj pogled na smrt daje utehu vernicima – život na zemlji je priprema za večni život, a ljubav i briga za pokojne nastavljaju da deluju i posle smrti.