Na području cele Srbije od 11. avgusta 2019. godine je na snazi narandžasti meteo-alarm zbog visoke temperature vazduha, a 12. avgusta će biti najtopliji dan ovog leta sa očekivanih 38 stepeni.

Narandžasti meteoalarm znači da su prognozirane opasne vremenske pojave, takvog intenziteteta da mogu prouzrokovati materijalnu štetu i biti opasne po ljude i životinje.

Prema najavi meteorologa Nedeljka Todorovića, osveženje stiže u drugoj polovini noći između utorka i srede, kada se očekuju pljuskovi i grmljavina, a u sredu i četvrtak biće relativno sveže vreme za avgust, sa nižom maksimalnom temperaturom vazduha za osam do deset stepeni.

Do utorka sunčano i veoma toplo s najvišim temperaturama od 35 do 38 stepeni.

Naoblačenje s kišom, pljuskovima, grmljavinom i padom temperature u sredu rano ujutro zahvatiće severne krajeve, u toku dana proširiće se na ostatak Srbije.

U četvrtak još ponegde na jugu i istoku Srbije uz promenljivu oblačnost kratkotrajna kiša ili pljusak, uglavnom u planinskim predelima, a u ostalim krajevima razvedravanje uz najvišu temperaturu od 27 do 30 stepeni.

Od petka do kraja perioda pretežno sunčano - u petak s temperaturom koja će biti bez bitnije promene, a od subote malo toplije s ređom pojavom kratkotrajnih pljuskova i grmljavine.

Klimatske promene

Todorović je naveo da se poslednjih decenija nameće teza o klimatskim promenama kao posledici čovekovog uticaja, emisije gasova sa efektom staklene bašte, pre svega ugljen-dioksidom, ali da u svetu, pa i u Srbiji, postoje ljudi koji argumentima opovrgavaju takvu tezu.

- Mogu da kažem da je ugljen-dioksid zanemarljiv što se tiče tog uticaja na porast temeprature i njegov sadržaj zavisi, pre svega, od temperature okeana - rekao je Todorović za Radio-televiziju Srbije. On je ukazao da je u Beogradu, koji ima najduži niz podataka od 130 godina, primetno da se ponavljaju periodi malo toplijeg i malo svežijeg vremena u trajanju od po približno 35 godina.

- U prvoj polovini 19. veka bilo je isto toplih leta i toplih dana sa temeperaturom iznad 40 stepeni, a na primer šezedesetih, pogotovo sedamdesetih godina bio je period relativno svežih leta. Čak sedamdesetih, od tih deset godina, svega u dva dana je temperatura vazduha prelazila 35 stepeni Celzijusovih - rekao je Todorović.

On je naveo da se, ako se pogledaju prirodne zakonitosti, u naredne dve do tri decenije najverovatnije očekuje blagi pad temperature, što dalje ne znači da su i to klimatske promene.

Naime, pored toga što će biti veoma sunčano i još toplije nego danas, očekuje se i velika količina vlažnosti vazduha što će realno stanje pretvoriti u subjektivni osećaj kao da je više od 40 stepeni Celzijusa iako će maksimalna dnevna temperatura ići do 38 stepeni.

To visoku temperaturu i veliku vlažnost vazduha čini najpaklenijom kombinacijom.

  • Zato se savetuje poseban oprez:
  • zaštita tela
  • zaštita glave i očiju
  • obilna hidratacija kože i organizma
  • ostajanje u zatvorenom prostoru u najkritičnijim delovima dana.

U Beogradu će biti sunčano i malo toplije, sa slabim i umerenim severozapadnim vetrom i jutarnjom temperaturom od oko 21 stepena, a najvišom dnevnom od 35 stepeni.

Kako je naglasio Nedeljko Todorović, najveći problem je prejako veštačko rashlađivanje prostorija  koje  u prošlosti nije bio tako redovan slučaj.

Zato nam izlazak na otvoreno predstavlja još veći problem, a subjektivni osećaj temperature još viši nego što ona realno jeste. 

Zato nam i leta izgledaju žarkija nego što su nekada bila. Stoga, uz sve nabrojane mere zaštite, potrudite se i da stanove i kancelarije umereno hladite i pružite mogućnost organizmu da se lakše prilagodi. Koristite klima-uređaje racionalno i ne dozvolite da vam ugrožavaju zdravlje.

Izvor: Kurir.rs /Blic, RTS