Trubači iz Šida, folklorni ansambl iz Ledinaca, štrudle i gomboce, brojni gosti i prava vojvođanska atmosfera dominirali su i na ovogodišnjem festivalu hrane Al se nekad dobro jelo baš u Beočinu. Ipak, najdirljiviji trenutak bio je dolazak Milke Zarić, predsednice Udruženja žena Jamene.

Naime, pošto je većina stanovnika tog mestašceta na tromeđi Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske u nedavnim poplavama ostala bez kuća, Tanja Ajeti (41), predsednica Udruženja žena Gorska ruža iz Rakovca i organizatorka festivala, rešila je da mu ove godine da dobortvornu crtu. Tako je sav novac od prodatih kolača i druge hrane upućen kao humanitarna pomoć porodicama njihovih prijateljica iz Jamene. 

"Radi većeg prostora za štandove festival smo preselili u Beočin, gde se okupljamo po četvrti put. U želji da pomognemo našim drugaricama iz Jamene koje su svake godine naše gošće, ove godine smo ga nazvale Kolač za Jamenu", priča Tanja.  

"Sve ovo sam doživela veoma emotivno i ne znam kako da se zahvalim ženama iz Rakovca na njihovom humanom gestu. S Tanjom se dugo poznajem i, mada su moja deca starija od nje, doživljavam je kao najbolju prijateljicu, bez obzira na razliku u godinama", uzbuđeno nam je rekla Milka po dolasku u Beočin.     

Na 25 štandova svoje proizvode su predstavila ženska udruženja uglavnom iz vojvođanskih mesta, kao i proizvođači vina. Žene iz Pećinaca, Deča, Šimanovca, Čeneja, Brazilije, Čerevića, Banoštora i drugih sela i varošica opravdale su ideju organizatora o festivalu kao kulturno-porodičnoj priči na sremački način.  

"Cilj nam je da posetiocima približimo tradicionalnu trpezu ovog kraja Srbije, a posebno slatkiše poput mešenih štrudli, gomboca (knedle sa šljivama i drugim voćem), rezanaca s makom, pite s bundevom, vanilica, šapica, krofni i mekika, ali i domaćeg hleba bez aditiva. Otkad smo osvojile pehar za našu štrudlu s višnjama, i taj specijalitet smo uvrstile na meni", otkriva Tanja.

Na sledećoj strani pročitajte jiš zanimljivosti o ovom enskom udruženju.

PageBreak

"U Gorskoj ruži imamo dvadesetak članica, od kojih se njih pet uvek odazove kada treba najviše da se radi. Za pet godina koliko postojimo, ostvarile smo dosta lepih poznanstava i prijateljstava sa ženama iz cele Srbije i rado uzvraćamo posetu njihovim priredbama tokom godine. Naš festival hrane je u stvari festival prijateljstva pošto nam više lokalnih firmi, ansambala i restorana pomaže da ga organizujemo", kaže Tanja koja je postala predsednica udruženja šest meseci po osnivanju udruženja  2009. godine.

"Kako sve radimo iz ljubavi, tako i svi kolači moraju da budu sveži. Nekoliko dana nismo spavale jer smo noću mesile. Odavno smo shvatile da pomažući drugima, pomažemo i sebi", tvrde one.

Tanja je trgovac po struci, ali pošto nije mogla da se zaposli u toj branši, trenutno radi kao spremačica u školi. Hobi joj je pripremanje domaćih kolača i hleba, koji je jedan od najtraženijih proizvoda na štandu Gorske ruže. 

"Svaka naša izložba je prodajna i najčešće spremamo hranu. Probali smo i sa suvenirima i oslikavanjem flaša, ali smo shvatili da narod ipak najviše voli da jede", tvrdi Tanje.

"Pomoć Jameni samo je jedna od naših akcija. Svojevremeno smo pomogle našu osnovnu školu, zatim porodicu koja je ostala na ulici i drugim ugroženim sugrađanima, kojima smo donirale hranu, odeću i druge potrepštine. Na festivalima predstavljamo i stare zanate i ručni rad. Verujte, dok nisam počela da radim u udruženju, moja deca skoro ništa nisu znala o tim zaboravljenim umećima" iskrena je naša sagovornica.

Tekst: Nenad Blagojević