Kada pomislimo na Florens Najtingel, pred očima nam se često stvori slika nežne žene sa lampom, koja obilazi ranjenike u tami Krimskog rata. Zvali su je "Dama sa lampom" i vekovima je slavili kao oličenje dobrote, požrtvovanosti i humanosti. Međutim, iza te slike krije se daleko složenija i snažnija ličnost sa bogatom životnom pričom - žena koja je menjala svet, često ne mareći za to da li će zbog toga biti voljena.
Od aristokratije do fronta
Rođena 1820. godine u bogatoj britanskoj porodici, Florens je imala sve preduslove za lagodan i udoban život. Ali ona nije želela da bude samo ukras visokog društva. U 24. godini obavestila je roditelje da želi da postane medicinska sestra – što je u viktorijanskoj Engleskoj bilo ravno društvenom skandalu. Tada je to zanimanje bilo povezano s nižim klasama i smatrano krajnje neprikladnim za damu.
Uprkos protivljenju porodice, školovala se u Nemačkoj i ubrzo preuzela upravljanje klinikom u Londonu. Ipak, ključna prekretnica u njenom životu dogodila se tokom Krimskog rata (1853–1856), kada je sa 38 medicinskih sestara otišla na front da se brine o ranjenicima u vojnim bolnicama u Skutariju, današnjem Istanbulu.
Gvozdena disciplina i hladno srce?
Iako ju je javnost idealizovala, saradnici su je često opisivali kao „hladnu, autoritarnu i nepopustljivu“. Neki savremenici smatrali su je tiraninom. Jedan kolega iz vojske zapisao je: "Florens nije volela ljude – volela je red i ideale."
"Nije bila nežna kako je ljudi zamišljaju, bila je stroga, čak i surova. Imala je nemilosrdan osećaj dužnosti, i to je ono što je menjalo stvari. Nije se ustručavala da naredi, da ukori, da zatraži nemoguće", zapisala je jedna od njenih savremenica.
Florens nije želela sažaljenje, želela je rezultate. Bila je tvrdoglava, analitična i odlučna da nametne promene, čak i kada su se protiv nje borili lekari, političari ili crkva.
Kada su drugi bežali od bolesti, ona je ulazila ravno u pakao
Najtingel je postala poznata tokom Krimskog rata, kada je sa timom sestara otišla na front u Tursku. Zatekla je bolnice bez kreveta, bez osnovne higijene, prekrivene pacovima i izmetom. Smrtnost je bila veća od 40%.
Florens je uvela sanitarne mere, vodila evidenciju, uvela osnovnu negu i neverovatno, smrtnost je pala ispod 2%. Nisu je voleli svi, bila je stroga, beskompromisna i često je dolazila u sukob sa lekarima. Ali rezultati su govorili za nju.
Noću je obilazila ranjenike sa lampom u ruci – tako je nastao mit o "dami sa lampom", simbolu utehe.
"Ona nas nije lečila lekovima, već pogledom punim dostojanstva", rekao je jedan vojnik.
Odbijala brak
Odbijala je brak, iako je imala udvarače. Najpoznatiji je bio Ričard Monktn Milnes, čovek kojeg je volela, ali ga je odbila uz reči:
"Znam da bih bila najsrećnija žena kraj njega ali sreća nije moj životni poziv."
Njen dnevnik otkriva bolne unutrašnje borbe. Pisala je o usamljenosti, o razočaranju u ljude, o osećaju da je „život posvetila ljudima koji to ne cene“.
U poznim godinama povukla se u sobu iz koje skoro da nije izlazila. I dalje je pisala izveštaje, slala pisma kraljici, reformisala zdravstveni sistem ali je živela kao senka, sama, bolesna, umorna.
Prva žena koja je radila sa vladom
Nakon rata, Florens je postala prva žena koja je sarađivala s britanskom vladom u reformi vojne medicine. Koristila je statistiku, tada potpuno neuobičajen metod, da dokaže važnost higijene i prevencije bolesti. Njen dijagram u obliku ruže, koji je prikazivao uzroke smrtnosti vojnika, bio je revolucionaran i utemeljio novu praksu zasnovanu na podacima.
"Ne bih mogla da uradim ništa da nisam bila beskompromisna. Blagost se ceni u pričama, ali za promenu je potrebna čelična volja", govorila je.
Osnivačica moderne nege i uzor generacijama
Godine 1860. osnovala je školu za medicinske sestre pri bolnici Sent Tomas u Londonu. Zahvaljujući njoj, profesija medicinske sestre dobila je ugled, strukturisano obrazovanje i jasno definisanu etiku.
"Florens Najtingel je stvorila ideal sestrinstva, sestru kao obrazovanu, sposobnu, savesnu osobu, posvećenu pacijentu. Bez nje, moderna medicina ne bi bila ono što je danas", ističu savremeni istoričari medicine.
Umrla je 1910. godine, ali njena zaostavština i dalje živi. Međunarodni dan medicinskih sestara obeležava se 12. maja, na njen rođendan.
Više od svetlosti lampe
Iako je u kolektivnoj svesti ostala "dama sa lampom", istina je da je Florens mnogo više. Bila je strateg, analitičar, lider i revolucionarka. Njen pogled na milosrđe bio je praktičan, hladno racionalan – pomaganje bez znanja i strukture za nju nije bilo milosrđe, već greška.
"Milosrđe ne znači uvek nežnost. Nekad znači tražiti istinu, bez obzira koliko je bolna. Nekad znači stati uspravno, sam, protiv čitavog sveta", zapisala je u jednoj belešci.
Florens Najtingel je pokazala da i najnežnija svetlost može da probije najmračniji mrak ako iza nje stoji snaga volje, znanja i discipline.
Zaostavština veća od mita
Florens Najtingel nije bila samo sestra, bila je matematičarka, pionirka javnog zdravlja i statistike. Uvela je upotrebu dijagrama u medicinskoj evidenciji. Njen rad je temelj moderne nege. Osnovala je školu za medicinske sestre, a mnoge od metoda koje je uvela koristimo i danas.
Umrla je 1910. godine, u 90. godini. Odbila je državnu sahranu u Vestminsterskoj opatiji jer je želela tišinu i jednostavnost.
Na njenom grobu piše samo:
"F.N. – Božji sluga."
Zašto nas i danas boli njena priča?
Možda zato što pokazuje koliko snage treba da se pobedi sistem, da se voli čovečanstvo više od sebe, da se živi sa misijom – a umre sam.
Florens je spasla milione, ali cena koju je platila bila je – ceo njen lični život.
"Nisam bila srećna. Ali sam bila korisna. To je vredelo više od radosti", zapisala je.
U vremenu kada se uspeh meri lajkovima i površnim priznanjima, priča o Florens Najtingel vraća nas osnovnim vrednostima. O ljubavi koja ne traži aplauz. O ženama koje su menjale svet, ne tražeći ništa zauzvrat.
BONUS VIDEO:
