Vanvremenski kantautor Đorđe Balašević ostao je zauvek u našim srcima, a na današnji dan, 11. maja slavio bi svoj 72. rođendan. Njegova životna priča puna je emocija, baš onih koje je i prenosio u svojim pesmama.
Iako je kao retko ko umeo sa rečima, školu nije voleo ali je život za njega imao drugačije planove. Gimnaziju je napustio u trećem razredu pa je ispite polagao vanredno. Upisao je geografiju, jer, po vlastitom priznanju, na prijemnim ispitima nije bilo matematike.
Otac i majka mu nikada nisu došli na koncert, on im uvek ostavljao mesta
Iako je stekao ogromnu popularnost i ljubav publike širom regiona, Đorđe Balašević nije imao podršku roditelja kada je odlučio da se bavi muzikom. Njegov otac i majka želeli su da se drži geografije, za koju se školovao, i nikada nisu prisustvovali nijednom njegovom koncertu. Ipak, na svakom nastupu, Balašević je simbolično ostavljao dva prazna mesta za njih.
Priča o njegovom prezimenu takođe nosi posebnu porodičnu nit. Naime, kako je sam ispričao, prezime Balašević nije oduvek postojalo u tom obliku. Svaka generacija dodavala je po jedno slovo, a njegov deda Đorđe po kome je pevač dobio ime - bio je ključna figura u tome.
"Moj deda Đorđe Balaš bio je veliki pravoslavac koji se plašio da nas ne pomađare, pa je odlučio da 1941, kada je to bilo veoma čupavo, ode u opštinu i uplati ono ić na kraju, kako bismo postali Balašević. Inače, otac mi se prezivao Balašev, tako da sam ja prvi rođen kao Balašević. Naše prezime je veoma retko i danas se može sresti jedino na obodima Homoljskih planina, ali mislim da svi vučemo iste korene od Vlaha", ispričao je Đorđe jednom prilikom.
Škola ga nije zanimala
Čuveni virtuoz s perom u ruci, najupečatljivije slike svog odrastanja preneo je na papir u svojoj knjizi Kalendar mog detinjstva.
"Činjenica da sam bio mirno dete i odličan đak mi se na neki način osvetila u gimnaziji. Ustaljeni tempo radnih navika i učenje pretvorili su se u katastrofu. Otac je, kao predstavnik bivše jugoslovenske organizacije, dobio posao u inostranstvu, čime je nada mnom nestala jedna vrsta kontrole. Ćale nije dolazio na roditeljske sastanke, a s mamom sam se mnogo bolje razumeo, a i uvek su govorili da sam genetski povukao na njenu rodbinu. Balaševići su bili dobri podanici, rano su ustajali, rano legali, ako dobiju poziv na sud obavezno su odlazili, išli su među prvima na glasanje, dok su mamini bili nekako više sanjalački orijentisani. U gimnaziji sam imao čudan odnos ocena, od odličnog uspeha iz srpskog i društvenih predmeta, do oročenih kečeva iz fizike, hemije i matematike koje nikada nisam uspeo da popravim", ispričao je svojevremeno Đole.
Smrt sestre nikada nije preboleo
U toj kući u kojoj je Đorđe rođen i odrastao, okružen ljubavlju oca Jovana, majke Veronike i 5 godina starije sestre Jasne o kojoj je retko govorio, skrivajući tako bol što ju je rano izgubio.
"Imao sam pet godina stariju sestru Jasnu koja, nažalost, više nije živa, ali uz nju sam rano naučio da čitam i postao pravo čudo od deteta. To mi se kasnije obilo o glavu jer je za mene do osmog razreda sve bilo podređeno igri", izjavio je u intervjuu koji je dao 2010. godine.
Muzički počeci
Balašević je 1977. godine sa drugovima iz gimnazije osnovao akustičarsku grupu Žetva sa kojom je snimio pesmu "U razdeljak te ljubim" u izdanju RTV Ljubljana. Iako je nije voleo, nakon njenog izvođenja na radiju, otvorila su mu se mnoga vrata. Singl je prodat u 180 000 kopija što je bio prvi veliki pevačev uspeh.
Počeo je da snima sve veći broj pesama koje je predstavljao na raznim festivalima, a koje su doživele veliki uspeh, a sve ostalo je istorija.
Zvižduk pod prozorom, pesma "Provincijalka" i odluka za ceo život
Ljubavna priča Đorđa Balaševića i Olje Savić mogla bi da posluži kao scenario za romantični film — puna je nežnosti, simbolike i trenutaka koji se pamte ceo život.
Sudbina ih je spojila na snimanju emisije u novosadskoj televiziji, gde su oboje bili gosti, on kao kantautor, ona kao talentovana sportistkinja. U tom trenutku, Olja nije mogla ni da nasluti da će se zaljubiti u mladića s gitarom, i da će ta ljubav promeniti tok njenog života. Bila je vrhunska gimnastičarka, uspešna u četiri discipline, sa brojnim medaljama i priznanjima, i nalazila se pred velikom životnom raskrsnicom.
Jedan od presudnih trenutaka Đole je jednom ovako opisao:
"Jednom prilikom gledali smo zajedno utakmicu Hajduk – Hamburger. Najednom Olja mi prebaci ruku preko ramena i reče: 'Ovaj Zlatko Vujović je opasan fudbaler'. Rekao sam tad sebi: 'Našao sam pravu osobu, drugara koji se razume i u druge stvari. Ženim se odmah – gotovo je!'"
U vreme kada je Olivera studirala i živela u domu, Balašević je često dolazio pod njen prozor i pevao joj. Upravo na toj sobi danas stoji pločica sa natpisom: "Dok ona ne sleti niz hodnik studenjaka... Olja i Đole Balašević, 1. juni 1979." Tu je, simbolično i bukvalno, počela jedna od najlepših ljubavnih priča jugoslovenske scene.
"Majka je veoma teško emotivno proživljavala što odlazim u Novi Sad i što ću biti sama, čak mi je predlagala da nađem nekog momčića. Imala sam cimerku Vesnu iz Čačka. Upoznala sam mnogo ljudi, sa kojima sam i danas u kontaktu", ispričala je Olja u jednom intervjuu.
I tada se u njenom životu zaista pojavio jedan "momčić", već prepoznatljiv kantautor sa Salajke. Njihova priča, a naročito Oliverino studentsko vreme, Balašević je ovjekovečio u pesmi "Provincijalka".
"On tvrdi da je ta pesma vezana za ovu sobu. Ja znam da sam za stolom čitala beleške sa predavanja, spremala ispit i gledala često kroz prozor čekajući kada će se pojaviti. Tada mobilnih telefona nije bilo, pa je Đole zviždao pod prozorom. Taj zvižduk i danas koristi kad negde zalutamo u nekom gradu ili tržnom centru. Kada bih čula njegov zvižduk, brzinom svetlosti bih strčala kroz hodnik da ga vidim. Tako da je ta pesma to na vrlo lep način ispričala", prisetila se Olivera.
Olja je najbolje
Balašević je 2001. objavio album "Dnevnik starog momka" posvećen svojoj najvećoj ljubavi i podršci. Svaka od dvanaest pesama nosi naziv nekog ženskog imena, a kombinacijom početnih slova tih imena, dobija se: "Olja je najbolja". Time je još pokazao svetu koliko je njihova ljubav jedinstvena.
Nakon Jovane, Olivera i Đole su dobili još dvoje dece - ćerku Jelenu i sina Aleksu.Svo troje dece popularnog muzičkog i glumačkog para uspešno grade svoje karijere. Posle Jelene, koja se dokazala kao odličan reditelj video-spotova, i Jovane, koja je aktivna glumica, sin Aleksa postao je šampion u rvanju.
Tužna sudbina i poslednji dani
Dve i po godine posle smrti Đorđa Balaševića, njegova supruga Olivera Balašević smogla je snage da progovori o njegovim poslednjim danima dok je bio u bolnici. Đole je poslednje dane proveo na infektivnoj klinici, a Olivera je u nedavnom intervjuu otkrila kako je protekao njihov tadašnji susret.
"Nažalost kada je bio primljen u bolnicu infektivno odeljenje, nama nije bio dozvoljen pristup. Onda sam obilazeći oko zgrade naišla na jednu poznanicu i pitala sam je da li ona otprilike zna gde je njegova soba u kojoj leži. Zanimalo me je gde je prozor te njegove sobe. Ona mi je rekla da zna, da je Đoletova soba u prizmelju i da će me odvesti tamo. Odvela me je iza zgrade. Tada smo se videli. Samo je pružio ruku i pozdravio me na identičan način kao da nema rastanka, kao da nema ničega što bi me plašilo. Tu sam. Ja sam mu mahala i pokazivala da bude jak, da bude čvrst, i pozivala ga kao što je on mene zvao da izađem iz Studenjaka. Verujem da je ostao jedan prozor preko koga komuniciramo i dan danas", ispričala je Olivera Balašević, gostijući u emisiji "Agape".
BONUS VIDEO:
