Zašto se baš po Lazi Lazareviću zove psihijatrijska bolnica? Njegov osmeh pred smrt skriva više nego što mislite

Kada govorimo o Lazi Lazareviću, najčešće ga pamtimo po pripovetkama koje su obavezna lektira - "Prvi put s ocem na jutrenje" i "Sve će to narod pozlatiti" ali život ovog izuzetnog čoveka daleko prevazilazi književne okvire. Bio je lekar, humanista i vizionar, a njegovo ime danas s ponosom nose ne samo Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti u Beogradu, već i Opšta bolnica i Osnovna škola u njegovom rodnom Šapcu.

Lekar ispred svog vremena

Laza Lazarević nije bio samo pripovedač nežnih osećanja i teških sudbina, bio je i briljantan lekar koji je ostavio dubok trag u medicini. Njegova stručna interesovanja obuhvatala su širok spektar oblasti: od oftalmologije i hirurgije, do ginekologije, infektologije i bakteriologije. Ipak, najdublji doprinos dao je u oblasti neurologije i psihijatrije.

Od 1880. do 1887. godine, u arhivi bolnice "Dr Laza K. Lazarević" čuva se 156 istorija bolesti, sačuvanih u vidu lekarskih svedodžbi. Čak 50 njih napisao je i potpisao lično dr Laza Lazarević. U tom periodu opservirao je gotovo trećinu svih hospitalizovanih duševnih bolesnika u tadašnjoj Srbiji, pokazujući izuzetnu posvećenost pacijentima u vreme kada se mentalno zdravlje još uvek nalazilo na marginama društva.

Od Šapca do Berlina i nazad

Rođen 13. maja 1851. godine u Šapcu, Laza Lazarević odrastao je u trgovinskoj porodici. Njegov otac Kuzman preminuo je kada je Laza imao samo devet godina, a brigu o porodici preuzela je majka Jelka. Osnovnu školu i deo gimnazije završava u rodnom gradu, gde već tada pokazuje sklonost ka knjizi i pisanju.

Najpre upisuje Pravni fakultet u Beogradu, ali ljubav prema nauci i želja da pomaže ljudima odvela ga je u Berlin, gde uz pomoć stipendije počinje studije medicine. Usled političkih previranja stipendiju gubi i studije prekida, ali se kasnije vraća i 1879. diplomira sa najvišim ocenama. U međuvremenu, tokom srpsko-turskog rata, biva mobilisan i volontira kao lekar za šta je i odlikovan. 

Ljubav koja nije bila izbor

Lazin privatni život bio je isprepletan ljubavnim razočaranjima. Međutim, u brak je stupio gotovo slučajno. Po povratku iz Berlina, bio je pozvan na večeru kod prijatelja Koste Hristića, sina tadašnjeg predsednika Vlade. Tu je upoznao Poleksiju, Kostinu sestru. Vođen razgovorom i atmosferom, poljubio ju je, anjen brat to je protumačio kao veridbu. Laza je, pomalo zatečen i bez izlaza, oženio Poleksiju.

"To nije brak iz ljubavi, ni brak iz računa", govorila je njegova majka, tužna zbog sinovljevog "nesvesnog izbora".

Ipak, zajedno su dobili četvoro dece, od kojih je dvoje umrlo u najranijem detinjstvu. Smrt sinova Kuzmana i Vladana duboko je potresla Lazarevića. Kao lekar, nije mogao da oprosti sebi što ih nije uspeo izlečiti.

Poslednji osmejak

Laza Lazarević umire 1891. godine u 40. godini života, od tuberkuloze pluća. Ni sva znanja, ni najbolja lečilišta Evrope nisu uspela da mu spasu život. Njegov šurak, Nikola Hristić, zapisao je potresan prizor njegovih poslednjih trenutaka:

"Laza je prevrtao očima, na licu mu se ukazaše jaki bolovi, on pogleda jošt jednom, sigurno razumede u čemu je stvar, nasmeje se i umre. Zaustavismo skazaljku na sahatu, bilo je 8 3/4 sah. uveče. Dugo lomim glavu što mu je značio taj osmejak… da l’ je to bila radost što ga ostavljaju muke, ili poruka lekarima, ili možda spokojan izraz čoveka koji zna da je živeo časno."

Ime koje obavezuje

Danas ime Laze Lazarevića ne simbolizuje samo pisanu reč i književnu baštinu, već i humanost, stručnost i požrtvovanost. Zato nije slučajno što najvažnija psihijatrijska ustanova u Srbiji nosi njegovo ime - Specijalna bolnica "Dr Laza K. Lazarević" u Beogradu. Njegovo ime s ponosom nosi i Opšta bolnica u Šapcu, kao i Osnovna škola u istom gradu, gde je sve i počelo.

Laza Lazarević nije bio samo lekar svog vremena, bio je lekar duha, razuma i naroda. Njegovo nasleđe i dalje leči, podučava i inspiriše.

BONUS VIDEO: