Jovanka Broz, nekadašnja prva dama Jugoslavije, bila je žena koja je svojom ličnošću, pojavom i uticajem obeležila čitavu jednu epohu. Istoričari se slažu da je Jovanka bila daleko više od supruge Josipa Broza Tita - od ratnice, suvladarke i žene od poverenja, do ličnosti koja se aktivno mešala u političke i društvene procese, kako u zemlji, tako i van nje.
Ipak, pored najviših državnih počasti i moći koju je nosila uz Tita, osetila je i drugu stranu medalje - decenije života u izolaciji, bez ličnih dokumenata, zaboravljena od istih struktura kojima je nekada pripadala. Od prve dame do politički nepodobne žene, priča o Jovanki Broz je priča o usponu, padu i neraskidivoj vezi sa sudbinom jedne zemlje.
"Ja sam bila okružena velikom pažnjom s njegove strane, velikom ljubavlju. Ne mogu se požaliti na Titovo ponašanje prema meni, tih poslednjih dana. Bio je vrlo korektan. On je mene jako voleo, onako zaista iskreno... On je znao biti tako pažljiv. Onako, na primer, nekad kad nešto uspe prirediti i doneti. Puno sam puta pričala o tome kako je dvadeset i više godina svako jutro kuvao kafu meni i sebi. Mi smo imali poslugu, konobare, sve to. Ali ne, on je to napravio i meni doneo. Ja sam volela ujutro da odspavam i on je to svaki dan radio. Rano se dizao, uzimao novine i dok je on čitao, a imao je jedan espresso aparat, svaki dan bi mi kuvao kafu. Dvadeset godina to je činio za mene", rekla je Jovanka novinarki Miri Adanji Polak, koja je imala priliku da uđe u njen dom tokom dugih godina izolacije.
Ima i onih koji kažu da se Jovanka ponašala poput kraljice, nametala svoju volju u svim mogućim situacijama, bila osorna, teška, zlobna, prema mišljenju nekih lekara, klinički paranoična.
Uhapšena i psihijatrijski proveravana
Jovanka je 1975. godine uhapšena i prebačena iz Igala u Beograd, gde je posebna političko-zdravstvena komisija proveravala njeno mentalno stanje. Nakon burnih ispitivanja, zaključeno je da Jovanka nije bila umešana u zavere, već je označena kao paranoična. Uprkos tome, Tito je nije napustio; naprotiv, pomirili su se, a Jovanki je čak omogućeno da se osveti svojim "neprijateljima".
Njenu moć i uticaj najviše je osetila jugoslovenska politička elita. General Ivan Mišković, šef jugoslovenske tajne službe, koji je bio jedan od njenih najvećih protivnika, zbog nje je izgubio vojnu karijeru. Sličnu sudbinu doživelo je mnogo ljudi koji su se usudili da joj se suprotstave.
Odnos sa Titom: Od uticajne supruge do političke pretnje
Prema brojnim svedočenjima, Jovanka Broz nije bila samo prva dama Jugoslavije, njen uticaj se prostirao i unutar samog političkog vrha, uključujući i njenog supruga, predsednika Josipa Broza Tita. Nikola Ljubičić, nekadašnji savezni ministar odbrane, izjavio je da Tito u odnosu na Jovanku "nije bio trostruki narodni heroj", ukazujući time na njenu snagu, odlučnost i nesalomivu volju.
Dokument poznat kao "Bela knjiga", izveštaj o ponašanju i delovanju Jovanke Broz do 1974. godine, sadrži niz primera koji potvrđuju da je ona često preuzimala inicijativu u odlučivanju, što je mnogima delovalo kao da se meša u oblasti koje nisu bile u njenoj nadležnosti. Ta uloga joj je donela i pohvale, ali i oštre kritike između harizme i političke moći, s jedne strane, i optužbi za paranoju i konfliktan karakter, s druge.
Jedna od upečatljivijih scena iz tog vremena opisuje trenutak kada je predsednik, u pokušaju da se pomiri sa Jovankom, svraćao povremeno u vilu u Užičkoj 15. Ljubičić navodi:
"Jednom prilikom, kada je došao, Jovanka Broz je tako jako vrisnula i kritikovala ga, da je predsednik bio primoran kada je ona popodne zaspala da pozove ađutanta, generalmajora Marka Rapu, i lekara, kako bi ga, jer je bio bolestan, u pidžami odvezli iz kuće u Beli dvor."
Godine 1978, Tito se vratio iz posete Kini, putovanja na koje je otišao sam jer Jovanka, kako se navodi, postavljala neprihvatljive uslove. Ipak, doneo joj je poklon. Ona ga je bacila na njega. Upravo tada, Tito je doneo konačnu odluku o razvodu. O razlozima se godinama nagađalo u javnosti, ali su pravi razlozi ostali poznati samo nekolicini najbližih saradnika.
"Mučila ga je noću"
Ljubičić takođe tvrdi da je Jovanka Titu pravila ozbiljne probleme kad je reč o kadrovskim pitanjima i političkim odlukama. Opisao je jednu gotovo neverovatnu situaciju:
"Tito se više puta žalio kako ga Jovanka Broz noću muči. Dolazila je u njegovu spavaću sobu i celu noć vršila pritisak u vezi s kadrovskim i drugim pitanjima, ne dopuštajući mu da spava. Povremeno ga je direktno vređala i bio je često primoran da se zatvori u kupatilo i tako dočeka jutro.“
Taj isti Tito, junak Sutjeske i Neretve, čovek koji je Hitleru izmakao i rekao "ne" Staljinu, završavao je noći spavajući u kadi bežeći od sopstvene supruge. Za Jovanku se govorilo da su po njenoj volji "vrapci na Dedinju napredovali u prepelice, Pepeljuga u princezu".
Stane Dolanc, jedan od Titovih najbližih saradnika, otišao je još dalje, na sednici Saveta za zaštitu ustavnog poretka 23. maja 1980. godine, rekao je:
"Bio sam prisutan sa Petrom Stambolićem kada je predsednik Republike u papučama pobegao iz Užičke 15 u Beli dvor. Te noći nas je pozvao i zamolio da obezbedimo da Jovanka Broz ne dođe kod njega, jer da 'ne može da živi' zbog nje."
Tito privatno: Hedonista, emotivan i blag
Iz svih tih svedočenja stvara se slika drugačijeg Tita, ne onog strogo kontrolisanog državnika, već čoveka koji je u privatnosti bio nežniji, popustljiviji i voleo da bude voljen. Bio je hedonista, izbegavao je sukobe kada god je to bilo moguće i što je posebno zanimljivo nikada nije lično potpisivao naloge za smrtnu kaznu. To je radio Aleksandar Ranković, u vreme kada je bio zadužen za bezbednosni aparat.
Kako su se Tito i Jovanka upoznali?
Jovanka je Broza upoznala još u vreme rata, kada se priključila partizanskom pokretu. Venčali su se u aprilu 1952. godine, a kao prva dama u prvim godinama braka obavljala je svoje dužnosti u duhu tadašnjih protokolarnih očekivanja – pratila je predsednika na putovanjima i pojavljivala se na državnim događajima. Međutim, vremenom je njen uticaj prerastao u ozbiljan politički faktor što je na kraju dovelo do dramatičnih posledica, kako za nju, tako i za samog Tita.
Godine izolacije: Odvajanje od Tita
Poslednje tri godine života Josipa Broza Tita obeležila je potpuna fizička distanca od njegove supruge. Iako formalno nikada nisu potpisali razvod, Jovanka Broz je živela potpuno odvojeno od njega. Povukla se iz javnosti, a oko nje su se plele različite optužbe i sumnje koje su ostavile dubok trag, ne samo na njenom ugledu, već i na njenom životu.
Svetla reflektora zamenila je tišina Dedinja. U kući iz koje je nekada izlazila rame uz rame sa svetskim državnicima, sada je tiho iščezavala iz državne i društvene stvarnosti.
Nakon Titove smrti, Jovanka je provela gotovo tri decenije u tišini i zaboravu. Bez ličnih dokumenata, bez prava, bez ikakvog priznanja za ono što je nekada bila žena predsednika, ličnost sa političkim uticajem, a pre svega, neko ko je voleo i bio voljen.
Njena priča ostaje priča o krajnostima - od luksuza i bliskosti s najvišim državnim vrhom do samoće, poniženja i ignorisanja. I dalje izaziva različite interpretacije i emocije - bila je harizmatična i voljena, ali i žena čiji je karakter unosio nemir, pa i strah, među one koji su je okruživali.
Progon posle Titove smrti
Samo mesec dana nakon Titove smrti, u maju 1980. godine, Jovanka Broz je pod oružanom pratnjom izbačena iz zajedničkog doma u Užičkoj 15. Nije joj bilo dozvoljeno da ponese lične stvari, ni dokumenta, ni uspomene. Premeštena je u trošnu vilu na Dedinju, bez grejanja, bez osnovnih uslova za život.
Tu je provela 33 godine bez ličnih dokumenata, bez zdravstvene knjižice, bez ikakvog statusa. U nekoj vrsti tihog kućnog pritvora, čekala je da se završi ostavinski postupak i da sazna šta joj pripada od zajedničkog života s Titom. Međutim, pravda joj nikada nije zakucala na vrata.
Kraj života i poslednja želja
Jovanka Broz umrla je 20. oktobra 2013. godine u Beogradu, od srčanog zastoja, u 89. godini života. Njena poslednja želja bila je jednostavna, ali duboko simbolična – da bude sahranjena pored Josipa Broza Tita, u Kući cveća.
Tek tada, nakon decenija razdvojenosti, supružnici su – makar simbolično – ponovo spojeni.
Jovanka je jednom rekla:
"Krivica bez krivice i osuđena bez suda."
U tih nekoliko reči sažela je čitavu svoju sudbinu.
BONUS VIDEO:
