Zaboravlja se princip ogledala, da ono o čemu čitamo i sa čim živimo postaje i naša slika!
Ili, kada bi isti prostor koji se sada posvećuje izmišljenoj profesiji starleta, šta god to značilo, bio posvećen zanimanju hraniteljka. Jer, to je, na primer, jedna od mnogih žena koje su svoj život posvetile odgajanju tuđe dece i koje za to ne traže priznanja i pohvale. Primera radi, to je jedna od žena koja je došla na dodelu novogodišnjih paketića Fondacije Novak Đoković i ispričala da je godinama radila kao računovođa u jednom preduzeću ulažući u fascikle i registre dok nije prelomila i sve svoje emocije, trud i rad uložila u dva dečaka o kojima danas brine dok odrastaju u njenoj porodici. Da dobiju ljubav i pažnju, koje nisu imali, da postanu dobri, pošteni i vredni ljudi. Dobre vesti su svi ti ljudi koji su kao hranitelji uzeli decu kojima je ljubav bila neophodna i podizali ih zajedno sa svojom decom, ravnopravno, radujući se njihovim peticama, nijihovim uspesima, radujući se kada bi ih ta deca prvi put oslovila s mama i tata.
To su vesti, intervjui, reportaže koje bih volela da čitam. To su priče koje nas ne bi uljuljkivale u uverenju da su naši životi mali i da ih ništa ne može popraviti, ali da eto ima i manjih i lošijih.
Kako bi bilo lepo da nas vesti o uspesima i priče o dobrim ljudima motivišu da i mi popravljamo sebe. Uostalom, to je kao takmičenje dvojice vrhunskih sportista u kome, uprkos rezultatu, nijedan nije gubitnik. Naprotiv, samo jedan drugog motivišu da budu još bolji.
Dobre vesti bi sve nas učinile boljima,a naše živote ispunjenijima.I za kraj priča u kojoj će svako moći da se pronađe:
Imao čovek dva sina: rođenog pesimistu i rođenog optimistu. Ne bi li to proverio, za Novu godinu pesimisti u sobu stavi električni voz, a optimisti konjsku balegu. Kada je kasnije ušao u sobu prvog sina, zatekao ga je kako se dosađuje pored skupe igračke u strahu da ne potroši baterije. Za to vreme drugi sin je pažljivo pretraživao svoju sobu.
– Šta radiš, sine? – upita ga otac.
– Tata, gde ima konjske balege, mora da se krije i neki konj – odgovori mali optimista.
Na nama je odluka da li ćemo se prepustite letargiji i lošim vestima ili ćemo odlučiti da u svemu tražimo dobru stranu. Baš kao onaj najkraći test kojim ćete odrediti kako vidite stvari. Gledajući čašu napunjenu dopola, da li mislite da je poluprazna ili polupuna? Što se mene tiče, ja uvek vidim polupunu. Jer, sreća je ipak u našoj odluci ‒ o tome kako želimo da živimo.
Tekst: Tanja Peternek Aleksić
Izvor: Lepa i Srećna
