Insulin je hormon koji luči pankreas i koji reguliše šećer u krvi (glukozu). Uloga insulina je da omogući ćelijama u našem telu da iskoriste glukozu, koja je neophodna kao energetsko gorivo ili se skladišti kao masno tkivo. Šta je u stvari insulinska rezistencija, zašto nastaje, da li je to siguran put k nastanku dijabetesa ili možemo nešto učiniti da do njega ne dođe, pitali smo dr Janu Radojković, endokrinologa u Kliničko-bolničkom centru Dr Dragiša Mišović - Dedinje u Beogradu.

Predijabetesno stanje

- Insulinska rezistencija je pojam koji se odnosi na rezistenciju ćelija mišića, jetre i masnog tkiva odnosno njihovu neosetljivost na insulin, što predstavlja uvod i preduslov za nastanak predijabetesa, gestacijskog dijabetesa i šećerne bolesti  - ističe dr Jana Radojković.

Uzroci nastanka

Ne zna se sa sigurnošću šta prouzrokuje insulinsku rezistenciju, ali postoje faktori koji doprinose ovoj smanjenoj osetljivosti receptora na insulin. 

- Na prvom mestu to su gojaznost, visokokalorična ishrana, posebno ona sa visokim procentom ugljenih hidrata, zatim dugo sedenje, nedovoljna fizička aktivnost, terapija kortikosteroidima u dužem periodu, postojanje hroničnog stresa, Kušingova bolest, stanje policističnih jajnika...

- Kako se insulinska rezistencija razvija odnosno napreduje, organizam je kompenzuje na taj način što proizvodi još insulina, što tokom meseci i godina iscrpi pankreas, te u nekom trenutku dolazi do intolerancije na glukozu odnosno do dijabetesa ili šećerne bolesti - navodi dr Jana Radojković.

Pacijent pored poremećaja glikoregulacije može razviti i stanje poznato kao nealkoholna masna jetra (NAFLD), koje je povezano sa insulinskom rezistencijomi i koje predstavlja faktor rizika za pojavu oštećenja funkcije jetre ili kardiovaskularnih bolesti. 

Predijabetes se definiše kao poremećeno stanje glikemije natašte ili glukozne tolerancije. On može trajati nekoliko godina, a više od 30 odsto pacijenata razvije u nekom trenutku tip 2 šećerne bolesti. Kod njih je povećan rizik ne samo od šećerne bolesti već i od nastanka kardiovaskularnih oboljenja usled ubrzanog procesa ateroskleroze. 

Uočite simptome 

- Kada je ženski struk širi od 80 cm, a muški od 95 cm, to predstavlja abdominalnu gojaznost. Ona je jedan od najvažnijih kriterijuma metaboličkog sindroma, koji značajno povecava rizik od nastanka kardiovaskularnih oboljenja. Drugi kriterijumi metaboličkog sindroma jesu poremećaj parametara lipidnog statusa, povišen krvni pritisak i povišen nivo šećera u krvi (ujutro natašte više od 6,1 mmol). 

Postoji još jedan vrlo uočljiv znak insulinske rezistencije, a to je nastanak tamnih fleka na zadnjoj strani vrata, zatim na pregibima laktova i kolena i u pazušnim jamama (acanthosis nigricans) – objašnjava naša sagovornica.

Važnost tačne dijagnoze 

Radi utvrđivanja tačne dijagnoze sve češće se radi OGT test (test opterećenja glukozom) koji inače služi za postavljanje dijagnoze šećerne bolesti. U ovom slučaju pacijent takođe popije 75 g glukoze, ali mu se pored nje u krvi meri i koncentracija insulina.

Kako ćemo izbeći dijabetes?

Odgovor na često pitanje da li promenom načina života možemo preduprediti pojavu dijabetesa tipa 2, u najvećem broju sličajeva je potvrdan, mada u medicini ponekad zbir 2+2 ne daje uvek 4. Naime, prepliću se faktori sredine i genetski činioci, te je ponekad ta borba još težaa. Ali uz prestanak pušenja, promenu načina ishrane i vežbanje, umnogome možemo sprečiti razne bolesti - tvrdi dr Radojković.

Možemo li povećati insulinsku osetljivost?

- Gubitak u telesnoj težini, redovno vežbanje, kao i dovoljno sati sna u toku dana može nam značajno pomoći u dostizanju cilja. Zapravo, nije dovoljno da samo sprovodite dijetu, gubite kilograme i idete na anticelulit masažu. U jednoj naučnoj studiji koja je objavljena u International Journal of Obesity, ljudi koji su izgubili oko 10 odsto telesne težine kombinujući vežbanje i dijetu, poboljšali su insulinsku osetljivost za 80 odsto. Gojazni ljudi koji su samo držali dijetu, poboljšali su je za 38 odsto, dok oni koji su samo vežbali, nisu uspeli da poboljšaju osetljivost perifernih tkiva na insulin. Takođe, pre dve godine objavljena je još jedna studija koja je pokazala kako samo jedna neprospavana noć pogoršava insulinsku rezistenciju u istoj meri kao da smo prethodnih pola godine neprestano jeli visokokaloričnu hranu punu masti.

Izvor: Lepa i Srećna / Vesna Stanimirović