- Jedan uobičajen problem tokom noći mogao bi da utiče na stvaranje glaukoma u budućnosti.
- Ni stalna pospanost tokom dana nije nešto što treba jednostavno pripisati umoru.
- Postoji i jedan poremećaj spavanja koji posebno privlači pažnju istraživača.
Godinama se loš san uglavnom povezivao sa umorom, manjkom koncentracije i razdražljivošću, ali poslednja istraživanja pokazuju da posledice mogu biti mnogo ozbiljnije. Način na koji spavamo mogao bi da ima veze i sa zdravljem očiju, odnosno sa rizikom od razvoja glaukoma, bolesti koja dugo može da napreduje bez jasnih simptoma.
Velika britanska studija, koja je pratila više od 400.000 ljudi tokom čitave decenije, pokazala je da određeni problemi sa spavanjem mogu biti povezani sa većim rizikom od ove bolesti. Posebno se izdvajaju hrkanje, dnevna pospanost, nesanica, ali i premalo ili previše sna.
Spavačka apneja može da poveća rizik
Nelečena opstruktivna apneja u snu predstavlja posebnu opasnost. Ona može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su visok krvni pritisak, srčani i moždani udar, kao i gubitak vida uzrokovan glaukomom. Apneja je stanje u kojem se mišići disajnih puteva opuštaju tokom spavanja, onemogućavajući normalno disanje. Disanje može prestati i do dva minuta. Simptomi uključuju glasno hrkanje, gušenje ili dahtanje tokom sna, dnevnu pospanost i buđenje sa glavoboljom.
Glaukom je bolest koja pogađa očni živac, a simptomi su u početku neprimetni. Kako oštećenje optičkog nerva napreduje, vid se postepeno gubi i ne može se povratiti.
Studije pokazuju da su osobe koje pate od apneje u snu sklonije razvoju glaukoma od onih koje nemaju taj problem sa spavanjem. Naučnici sada smatraju da neki oblici glaukoma mogu nastati usled nedostatka kiseonika u krvi, što je posledica nepravilnog disanja tokom apneje.
Loš san podiže rizik za 13 odsto
Britanska studija sprovedena na 400.000 učesnika ukazuje na to da se osobe sa nezdravim navikama spavanja suočavaju sa povećanim rizikom od razvoja glaukoma. Istraživači su utvrdili da hrkanje i pospanost tokom dana nose 11 odsto veći rizik od glaukoma, dok nesanica i preterano dugo ili prekratko spavanje podižu rizik i do 13 odsto.
Kako se leči apneja u snu?
Pokušaji lečenja mogu uključivati mere poput promene ishrane ili hirurških zahvata na disajnim putevima; međutim, vrlo je verovatno da će dugoročno ili doživotno rešenje podrazumevati spavanje sa maskom povezanom na električni uređaj. Ovi uređaji održavaju povišen pritisak vazduha u disajnim putevima tokom spavanja, čime pomažu pacijentu da normalno diše.
Oštećenje očnog živca je nepovratno
Glavni faktor rizika za razvoj glaukoma jeste očni pritisak, čija je kontrola zapravo glavna terapija u lečenju glaukoma, koji postepeno i nepovratno oštećuje očni nerv. Do trenutka kada osoba primeti oštećenje vida, glaukom je možda već odavno u razvoju. Ako se ne leči, ovo stanje može dovesti do slepila.
Cilj je zaustaviti dalje pogoršanje stanja nakon što se bolest dijagnostikuje. Zbog toga je važno pratiti očni pritisak nakon četrdesete godine života, posebno kod osoba koje pate od apneje u snu ili drugih problema sa spavanjem.
Dodatni faktori rizika
Pored loših obrazaca spavanja i apneje, faktori rizika uključuju visoku miopiju (kratkovidost) i porodičnu istoriju ove bolesti. Očni pritisak se može sniziti terapijski, primenom lekova, laserskih procedura ili hirurškim zahvatom. Lečenje obično počinje upotrebom kapi za oči, ali ako pacijent ne reaguje na tu terapiju, pristupa se hirurškoj intervenciji.
U svakom slučaju, redovni oftalmološki pregledi su od ključnog značaja; oni obuhvataju merenje očnog pritiska, ispitivanje vidnog polja i pregled očnog živca kako bi se utvrdilo da li bolest napreduje ili je došlo do stabilizacije stanja.
Glaukom je vodeći uzrok nepovratnog gubitka vida, zbog čega je više od pet miliona ljudi širom sveta slepo, dok 78 miliona pati od ovog oboljenja, prenosi Miss7. U razvijenim zemljama glaukom ostaje nedijagnostikovan i nelečen u više od 50 odsto slučajeva, dok se u zemljama u razvoju taj procenat penje i do 90 odsto.
BONUS VIDEO