Koliki pritisak je normalan posle 50. godine: 120/80 je zabluda, jednu stvar mnogi tumače pogrešno

• Godine same po sebi ne znače da je viši pritisak "normalan"
• 120/80 jeste dobra orijentaciona vrednost, ali se krvni pritisak procenjuje kroz više merenja i u kontekstu celokupnog zdravlja.
• Stres, kafa, cigarete i fizička aktivnost mogu privremeno podići pritisak, pa je važno znati kako i kada pravilno meriti.

Ipak, postoji jedna zabluda koju lekari posebno žele da razbiju: 140/90 nije automatski normalan pritisak samo zato što ste prešli 50, 60 ili 70 godina. S druge strane, ni jedno merenje poput 138/88 ne znači odmah da imate hipertenziju.

Šta onda zapravo znače brojke na aparatu i koje vrednosti se danas smatraju normalnim?

Na internetu se često mogu pronaći tabele u kojima se navodi da je za mlađe ljude normalan pritisak 120/80, a da se sa svakom decenijom dozvoljene vrednosti povećavaju. Savremene medicinske smernice ne funkcionišu na taj način.

Godine jesu važne, ali zajedno sa drugim faktorima: opštim zdravstvenim stanjem, bolestima srca i krvnih sudova, dijabetesom, bolestima bubrega, lekovima koje osoba koristi, pojavom vrtoglavice pri ustajanju i eventualnom krhkošću kod veoma starih ljudi.

Šta onda znači čuvenih 120 sa 80?

Ta vrednost nije zastarela, ali nije ni jedina brojka na osnovu koje možemo da zaključimo da li je nečiji pritisak dobar. Prema aktuelnim američkim smernicama, normalan krvni pritisak kod odraslih je ispod 120/80 mmHg.

Američka klasifikacija izgleda ovako:

• normalan: manje od 120/80 mmHg
• povišen: gornji 120–129, a donji manje od 80 mmHg
• hipertenzija 1. stepena: gornji 130–139 ili donji 80–89 mmHg
• hipertenzija 2. stepena: gornji najmanje 140 ili donji najmanje 90 mmHg

Evropske smernice koriste nešto drugačiju klasifikaciju. Evropsko udruženje kardiologa (ESC) u smernicama iz 2024. zadržava 140/90 mmHg kao prag za hipertenziju kada se pritisak meri u ordinaciji, dok vrednosti 120–139/70–89 mmHg svrstava u kategoriju povišenog krvnog pritiska. Zato, ako ste na jednom mestu pročitali da 130/80 već ulazi u hipertenziju, a na drugom da je granica 140/90, ne mora da znači da je jedan izvor pogrešio - evropske i američke smernice koriste različite kategorije.

Koliki pritisak treba da bude posle 50. godine?

Ne postoji jedna posebna vrednost koja postaje "normalna" kada napunimo 50 godina. Kod zdrave osobe od 55 godina ne treba automatski prihvatiti 140/90 mmHg kao normalan pritisak samo zbog godina. Isto važi i za osobu od 65 ili 70 godina. Ono što se sa godinama može menjati jeste terapijski cilj, odnosno koliko lekar želi da snizi pritisak kod osobe koja već ima hipertenziju.

Evropske smernice uglavnom preporučuju da kod odraslih koji uzimaju terapiju sistolni pritisak bude 120–129 mmHg, ako se takva vrednost dobro podnosi. Međutim, kod osoba starijih od 85 godina, ljudi koji su veoma krhki ili imaju izražene tegobe zbog pada pritiska pri ustajanju, lekar može odrediti blaži i potpuno individualizovan cilj. Britanske NICE smernice, na primer, kod osoba mlađih od 80 godina sa hipertenzijom uglavnom postavljaju cilj pritiska u ordinaciji na ispod 140/90 mmHg, dok je kod ljudi od 80 godina i starijih cilj uglavnom ispod 150/90 mmHg. Ali ovde postoji ključna razlika: terapijski cilj nije isto što i definicija normalnog krvnog pritiska.

To što lekar kod osamdesetogodišnjeg pacijenta proceni da ne treba agresivno spuštati pritisak ispod određene vrednosti ne znači da je 150/90 idealan pritisak za svakoga ko je napunio 80 godina.

Zašto 138/88 ne znači odmah da imate hipertenziju?

Krvni pritisak nije fiksna brojka. Može biti viši kada smo nervozni, nakon fizičkog napora, posle kafe ili cigarete, tokom bola, ali i u lekarskoj ordinaciji zbog takozvanog efekta „belog mantila“. Zbog toga lekar neće postaviti dijagnozu hipertenzije samo zato što je aparat jednom pokazao 138/88 ili 145/90 mmHg. Mnogo pouzdanija slika dobija se pravilnim i ponovljenim merenjima, a kada je potrebno koriste se kućno praćenje ili 24-časovno ambulantno merenje krvnog pritiska. Zato je korisnije poznavati svoje uobičajene vrednosti i pratiti da li se one menjaju nego paničiti zbog jednog rezultata.

Povišen pritisak može godinama da ne daje simptome Jedan od najvećih problema hipertenzije jeste to što osoba može da se oseća sasvim dobro iako joj je krvni pritisak povišen. Svetska zdravstvena organizacija upozorava da mnogi ljudi sa hipertenzijom ne znaju da je imaju upravo zato što ona često ne izaziva simptome. Glavobolja, vrtoglavica i smetnje vida mogu se javiti kod veoma visokih vrednosti, ali odsustvo takvih tegoba nikako nije dokaz da je pritisak normalan.

Dakle, koji pritisak je "normalan" za vaše godine?

Najkraći odgovor glasi: ne postoji jednostavna tabela po kojoj svaka životna decenija ima svoj normalan krvni pritisak, prenosi Stil. Zato nemojte paničiti ako aparat jednom pokaže 138/88, ali nemojte ni ponavljane vrednosti od 140/90 ili više pripisivati jednostavno godinama. Jedna brojka nije dijagnoza, ali niz pravilno izmerenih povišenih vrednosti jeste razlog da se obratite lekaru.

BONUS VIDEO