- Rizik od infarkta kod žena naglo raste posle menopauze, a mlađe žene sve češće obolevaju.
- Simptomi kod žena često izgledaju atipično, pa se dijagnoza koronarne bolesti češće propusti.
- Svetske studije pokazuju da žene dobijaju niže doze terapije od optimalnih, što povećava komplikacije i mortalitet.
„Mi se veoma razlikujemo, ali se u životu nadopunjujemo. Moj otac je često govorio, a i Kant je pisao, da je brak jedinstvo antagonizma. Žensko srce je specifično. Dugo se smatralo da žene nemaju veliki rizik od infarkta, da nas štiti estrogen. Međutim, kada dođe menopauza, rizik se naglo povećava“, rekla je dr Marija Zdravković, specijalista interne medicine – kardiolog i direktorka Kliničko bolničkog centra „Bežanijska kosa“ u Beogradu.
Ona dodaje da savremeni način života, stres i višestruke obaveze koje žene nose dovode do toga da se granica obolevanja pomerila. „Danas sve mlađe žene dobijaju infarkt miokarda. A kada žena dobije infarkt pre 55. godine, komplikacije su teže i mortalitet veći nego kod muškaraca“, kaže jedna od najpoznatijih srpskih kardiološkinja.
Govoreći o simptomima, dr Zdravković je istakla da muškarci obično imaju tipičan bol u grudima, dok žene češće osećaju nelagodnost poput knedle u grlu ili umor koji se pripisuje menopauzi. „Zbog toga se kod žena češće propusti dijagnoza. Žene imaju tanje krvne sudove, drugačije izgledaju na koronarografiji i češće razvijaju srčanu slabost.“
Na pitanje o terapiji, profesorka je naglasila da svetske studije pokazuju da žene često dobijaju manje lekova i niže doze od optimalnih. „Kažu – ali žene žive tri do četiri godine duže. Da, ali kada bi bile brže dijagnostikovane i kada bi dobijale pravu terapiju, živele bi još duže.“
Kao ključni savet ženama, dr Zdravković je poručila: „Moramo da volimo sebe i da mislimo na sebe. Da znamo svoje brojeve – koliki nam je krvni pritisak, šećer u krvi, holesterol. Da budemo fizički aktivne, da pazimo na ishranu. I da broj cigareta bude nula. Pušenje je veliko zlo – ubrzava starenje kože, povećava rizik od infarkta, moždanog udara i karcinoma dojke.“
Zaključila je da prevencija mora da bude na prvom mestu: redovno merenje pritiska, šećera i holesterola, kontrola telesne težine, zdrava ishrana i svakodnevna šetnja od pola sata do sat. „Nije suština da se iscrpljujemo teškim treninzima, već da damo sebi vreme i pažnju“, rekla je prof. dr Marija Zdravković.
BONUS VIDEO: