Napadi vrtoglavice su zastrašujući, privremeno vas i onesposobe, a mogu biti i veoma opasni zbog rizika od padova i povreda. Kod mnogih ljudi se javljaju povremeno, a mogu trajati od nekoliko minuta do više meseci, u zavisnosti od uzroka.
Vrtoglavica se najčešće opisuje kao osećaj da se svet oko vas okreće ili pomera. Prema rečima dr Stivena Rauča, direktora Centra za ravnotežu i vestibularne poremećaje pri Medicinskom fakultetu Harvard, „može da deluje kao da se ljuljate na palubi broda, skačete na federu ili stojite u liftu koji iznenada padne nekoliko centimetara“.
Zašto se javlja vrtoglavica
Najčešći uzrok ponavljajuće vrtoglavice je poremećaj vestibularnog sistema — dela unutrašnjeg uha koji kontroliše ravnotežu. Taj sistem uključuje sitne, tečnošću ispunjene kanale poznate kao polukružni kanali, koji pomažu mozgu da registruje položaj i pokrete glave.
BPPV: najčešći oblik vrtoglavice
Benigna paroksizmalna poziciona vrtoglavica (BPPV) nastaje kada se sitni kristali u unutrašnjem uhu pomere iz svog mesta. To se može desiti prilikom naglog pokreta glave — na primer, kada zabacite glavu unazad da biste stavili kapi za oči. Ti kristali tada lutaju kroz polukružne kanale i šalju zbunjujuće signale mozgu, što izaziva vrtoglavicu.
Dr Rauč objašnjava: „Prvog dana epizode možete se osećati omamljeno i dezorijentisano ceo dan. Zatim, u roku od 48 sati, vrtoglavica se javlja samo pri promeni položaja — kada legnete, sednete, okrenete se ili pomerite glavu. Kada ostanete u novom položaju, kristali se smire i vrtoglavica prestaje.“
3 uzroka vrtoglavice
Vrtoglavica nije uvek posledica problema sa unutrašnjim uhom. Kod mnogih ljudi, napadi mogu biti izazvani poremećajima u vratu, migrenama ili specifičnim bolestima koje utiču na ravnotežu. Razumevanje uzroka je ključno za pravilno lečenje i prevenciju.
Cervikalna vrtoglavica
Neki oblici vrtoglavice potiču od problema u vratnom delu kičme. Mišići vrata su deo sistema za ravnotežu — šalju informacije mozgu o položaju i pokretima tela. Kod stanja poput artritisa vrata ili distorzije (trzaja), ta komunikacija može biti poremećena. Rezultat su lažni signali koji stvaraju osećaj kretanja, iako telo miruje.
Pokreti koji izazivaju cervikalnu vrtoglavicu su nepredvidivi. Jednom se može javiti pri okretanju glave udesno, drugi put pri pogledu nadole ulevo. Zbog toga je dijagnostika često izazovna, a terapija zahteva individualni pristup.
Menijeova bolest
Menijeova bolest nastaje kada se jedan od kanala u unutrašnjem uhu iz nepoznatih razloga naduje. Osim vrtoglavice, izaziva mučninu, osećaj punoće u uhu, zujanje i gubitak sluha. Napadi dolaze iznenada i traju od 20 minuta do čak 12 sati. Za razliku od BPPV, koji se vezuje za pokrete glave, Menijeova bolest ima širi spektar simptoma i zahteva specijalizovano lečenje.
Vestibularna migrena
Migrene ne moraju uvek da bole. Kod vestibularne migrene, mozak pogrešno obrađuje senzorne informacije, što izaziva preosetljivost na svetlo, zvuk, dodir ili mirise. Oko 30% osoba koje pate od migrena doživljava epizode vrtoglavice, koje ne moraju biti praćene glavoboljom — naročito kod žena u menopauzi.
Ako se vrtoglavica redovno javlja uz netoleranciju na svetlost ili zvuk, moguće je da je u pitanju migrena, čak i bez klasičnog bola. Lečenje zahteva kombinaciju neurologije i vestibularne terapije.
Lečenje vrtoglavice: 3 ključna pristupa za ublažavanje simptoma i povratak ravnoteže
Iako je povremeni osećaj nestabilnosti relativno čest, iznenadni napadi vrtoglavice — kada se svet oko vas okreće ili pomera — zahtevaju ozbiljnu pažnju. Ako se prvi put jave naglo, uz teškoće u govoru, slabost jedne strane tela ili konfuziju, treba odmah potražiti lekarsku pomoć zbog mogućnosti moždanog udara.
U drugim slučajevima, važno je isključiti privremene uzroke poput neželjenih dejstava lekova. Ako vrtoglavica potraje, preporučuje se pregled kod otorinolaringologa, koji može utvrditi da li je u pitanju vestibularni poremećaj — stanje koje se često uspešno kontroliše lekovima.
1. Fizikalna terapija za poremećaje ravnoteže
Fizikalna terapija prilagođena osobama sa vrtoglavicom može značajno pomoći. Prema rečima terapeutkinje Keti Džoj, iz Klinike za oči i uši Masačusets, cilj je da se osoba oseća sigurno u pokretu. Program može da obuhvata:
- Tehnike disanja i relaksacije za smanjenje panike
- Vežbe poput tai čija, koje pomažu u stabilizaciji tela kroz kontrolisano premeštanje težine
- Masažu napetih delova vrata
Terapija može uključivati i vežbe za ponovnu adaptaciju uha na pokrete glave. Jedna od osnovnih vežbi: stanite uspravno, osetite stopala na podu i polako okrećite glavu levo-desno, po nekoliko sekundi, 5–10 ponavljanja.
2. Manevri za BPPV: pomeranje kristala u unutrašnjem uhu
Kod benigne paroksizmalne pozicione vrtoglavice (BPPV), jednostavan manevar može pomoći da se pomereni kristali u unutrašnjem uhu vrate na mesto. Najpoznatiji je Eplijev manevar - niz položaja u sedećem i ležećem stavu koji pomažu stabilizaciji. Lekar može dati dijagram za izvođenje kod kuće, ali prvi put je najbolje da vas vodi stručnjak, jer nepravilno izvođenje može pogoršati simptome.
Kada se osećate sigurno, manevar se može primeniti kod kuće pri prvim znacima vrtoglavice. Preporučuje se da se koristi video vodič, ali isključivo od licenciranog terapeuta.
Takođe je korisno izbegavati položaje koji izazivaju BPPV, poput joga poza koje uključuju nagle pokrete glave ili ležanje na leđima.
3. Prevencija i povratak ravnoteže
Iako nijedna metoda ne garantuje da se vrtoglavica neće vratiti, kombinacija lekova, terapije i izbegavanja okidača može pomoći da se epizode svedu na minimum. „Ove metode vam mogu pomoći da izbegnete napad i da se vratite stvarima koje volite“, kaže Džoj.
Pročitajte i kako da znate da li imate manjak gvožđa.
BONUS VIDEO: