Anksioznost - reč koja je sve prisutnija u današnjem društvu. Često se koristi ali u mnogim situacijama i pogrešno, a kako bismo imali potpunu sliku o njoj i kako je prepoznati, odlučili smo da joj posvetimo jednu našu emisiju "Lekoviti razgovori" koju vodi Žaklina Milenković, urednica magazina "Lepa&Srećna.
Gost ove emisije bila je Ana Rodić, dugogodišnja saradnica našeg magazina Lepa i srećna, TEA praktičar pod supervizijom koja se bavi i NLP coachingom, hipnoterapijom i mnogim drugim metodama i tehnikama psihološke pomoći.
Na pitanje da li danas može sa slobodom da se kaže da u današnje vreme vlada epidemija anksioznosti, Ana nam je rekla:
"Pa ja mislim da bismo mogli tako da kažemo. Znate kako, kad posmatramo statistički, recimo, po nekim podacima svetske zdravstvene organizacije koje su relativno sveži, čak 4% svetske populacije ima neki oblik anksioznog poremećaja, odnosno anksioznog delovanja, što je negde oko preko 300 miliona ljudi. To je pozamašan broj ljudi. Tako da da smo u neko staro vreme, to bi bila recimo nešto tandar nekoj epidemiji kuge ili neke kožne bolesti, tako da kažem prenosivo zarazne bolesti, ali danas to jeste na neki način, iako nije prenosiva, jeste epidemija zato što je prisutna kod velikog broja ljudi."
Anksioznost se podjednako javlja i kod mlađih i kod starijih, a evo i šta je razlog njene učestalosti.
"Zato što na to utiče pre svega savremeni način života. izloženost velikom broju informacija koje u kratkom periodu vremena onako nekako intenzivno dopiru do čoveka bez davanja mogućnosti i vremena da se to obradi, a što je svakome od nas neophodno, preveliki broj obaveza gde čovek nekako možda ni ne stigne da ih prioritizuje adekvatno i da ih uskladi sa svojim vrednostima, zatim, čuvene društvene mreže i ono što one nama čine, odnosno ne čine nam mreže, već mi koji njih koristimo, a to je izloženost naše, izloženost drugim ljudima i naš uvid u tuđe živote, ali ono što... Vrlo često ljude zbunjuje to što mi nemamo uvid u tuđe živote, nego u tuđe delove života koje neki ljudi odluče da predstave javnosti, jer tu su najčešće lepi neki delovi, lepi momenti, jel' tako? I onda nam se vrlo često čini da... Svi imaju nekako bolje nego nama i naravno da to stvara osećaj pritiska i da tako kažem potrebe da neprekidno budemo što bolji, što jači. Mislim da je Konstrakta ima neku pesmu koja je bolje, jače, ajmo, savršena verzija sebe, nije to još dovoljno dobro, vidi kako ovaj, vidi kako ono i to stvara zaista veliki pritisak. Tako da bih navela da su to glavni razlozi koji dovode do takve vrste problema kod ljudi danas", rekla nam je Ana i dodala da kada je pol u pitanju, žene su ipak više izloženije nego muškarci:
"Po mom iskustvu, ali čak i po statistici, žene su više i izložene i nekako zabeležen je veći broj slučajeva, ali ne samo zbog bioloških faktora, biološki faktori su recimo hormonski status i promene, hormonski zapravo disbalans zbog ciklusa, zbog perioda trudnoće, menopauze itd., ali i zbog društvene uloge i očekivanja od žena. taj negovateljski stav, odnosno negovateljska uloga žene koja se očekuje da bude, zatim očekivanje od žene da kroz istoriju i posebno u našem društvu da pomaže, da bude pomagački usmerena i veliki broj uloga koji se od žene očekuje i drugi očekuju od nje i od nas, a i mi nekako to sebi namećemo. I to više nije samo uloga majke, domaćice, znači treba biti dobra i majka, i domaćica, i supruga, i poslovna žena, i tako dalje, i prijateljica. I to stvara veoma veliki pritisak uz taj narativ uraditi sve kako treba uz rokove koji postoje."
Simptomi na koje treba obratiti pažnju
Kada je anksioznost u pitanju, olako se koristi ta reč, ali evo kako nam je Ana objasnila njene prave simptome i kako da je prepoznamo:
"Postoji naravno spektar od neke vrste anksioznog osećaja pa do anksioznog poremećaja, ali u suštini to je, mogu reći, jedan osećaj jednog nejasnog straha, dakle ne znamo tačno čega se plašimo, ali osoba oseća uznemirenost i brigu zbog nekog nadolazećeg stanja ili događaja, ne znajući u čemu se radi i to utiče na narušavanje funkcionalnosti, sad u zavisnosti od toga u kojoj meri je narušena funkcionalnost, dijagnostikujemo u kojoj meri je prisutna anksioznost. Znači, postoji onako nemogućnost da se osoba apsolutno fokusira na svoje obaveze, da bude koncentrisana, vrlo često postoji poremećaj sna, apetita, ubrzan rad srca, pulsa, pa vrlo često dešava se da su tu i mučnine i vrtoglavice, zavisi, kažem, koji je stepen toga. Tako da treba razlikovati konkretan strah, a razlikovaćemo ga tako što osoba zna čega se plaši, može jasno da identifikuje događaj, jel? Jao, sad treba da idem, ne znam, da polažem ispit, pa me onako oseća, jel, vrlo jasno uznemirenost. A kod anksioznosti osoba ne zna tačno zbog čega je uznemirana, samo oseća neprijatnost od sutrašnjeg dana, od sledećeg trenutka, malo te ne od nečega što kao da oseća da će nešto loše da se desi, a ne zna šta je", objasnila nam je Ana.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Šta je još Ana otkrila o anksioznosti, koji sve mogu biti uzročnici, pogledajte u video snimku:
Celo gostovanje Ane Rodić možete pogledati na sledećem snimku:
BONUS VIDEO: